0 просмотров
Рейтинг статьи
1 звезда2 звезды3 звезды4 звезды5 звезд
Загрузка...

Како је црква одузета верницима у селу Деловоjе у Закарпатју

Содержание

Православная Жизнь

Протојереј Јован Розман, секретар хустске епархије УПЦ, говорио је о томе како су поступали нападачи и шта ће сада предузети заједница канонске Цркве.

В результате силового захвата раскольниками Успенского храма остались «на улице» верные чада Украинской Православной Церкви в селе Деловое Раховского района Закарпатской области. О том, как действовали рейдеры и что теперь предпримет община канонической Церкви, рассказал секретарь Хустской епархии УПЦ протоиерей Иоанн Розман.

– С помощью ОМОНа и исполнительной службы 3 февраля 2021 года представители ПЦУ не допустили наших людей в храм, заблокировали его и отобрали.

В настоящее время идут судебные процессы, где наша православная община указывает на нарушения собрания, проведенного со стороны ПЦУ. На основании похищенных документов была проведена перерегистрация здания храма. На собрании присутствовали многие верующие, но они были против перехода в ПЦУ и открыто выражали это. Но, имея на руках оригиналы правоустанавливающих документов, представители ПЦУ сделали так, как считали нужным, они обратились в суд. На основании их заявления Хозяйственный суд принял решение, что настоятель должен передать ключи от храма и имущество, что там находится, представителям ПЦУ.

На самом деле этого нельзя было делать. Мы подтверждали справкой из Епархиального управления, что настоятель храма не имеет права и не может передавать никакое имущество, поскольку оно принадлежит не ему лично, а православной общине села. В связи с этим наша епархия подала апелляционную жалобу в суд, которая еще не рассмотрена.

Между тем ПЦУ обратились в исполнительную службу с решением суда первой инстанции для исполнения и храм был заблокирован ОМОНом, впоследствии к нему были допущены представители ПЦУ. 4 февраля в захваченном храме была проведена служба, на которой присутствовало около 20 человек.

Прихожане Украинской Православной Церкви в с. Деловое сейчас собираются прямо на улице для молитвы. И вы посмотрите, сколько людей при любой погоде посещают богослужения. Это твердость веры!

После того, что произошло, одна из женщин нашей православной общины решила подарить принадлежащую ей землю в центре села для возведения нового храма УПЦ. Сейчас община принимает решение о строительстве.

Безусловно, мы будем стараться всеми законными способами отстаивать свой захваченный храм, но мы не собираемся разжигать вражду, поэтому силовое решение вопроса с нашей стороны исключается. Мы идем юридическим путем, а параллельно планируем строить новый храм. Если закон станет на нашу сторону и вернет православной общине захваченный храм, мы будем очень рады, ведь община у нас многочисленная, большая, всем хватит места.

Записала Елена Сухинина,
Телеграмм-канал «Витраж информ»

Специально для портала «Православная Жизнь»

„Црква је најбоља болница, дођите на причешће“: Владика банатски Никанор отворено позвао вернике да прекрше забрану Синода (ВИДЕО)

Владика банатски Никанор јуче је изговорио проповед у којој је отворено позвао вернике да прекрше одлуку СА Синода СПЦ о служењу литургије без верника, јер је, како је рекао, Свето Причешће најбољи лек.

Фото: Youtube printscreen

Владика банатски Никанор јуче је изговорио проповед у којој је отворено позвао вернике да прекрше одлуку СА Синода СПЦ о служењу литургије без верника, јер је, како је рекао, Свето Причешће најбољи лек, а Црква најбоља болница и да им слободу кретања једино Бог може одузети. Он је вернике саветовао да законе поштују само у оној мери колико је то „сагласно са Богом, црквеним прописима и са Свети писмом“, а да је свако ко их другачије саветује „блудник и безбожник“.

“Храм је најбоља и најлековитија болница и онај који вас саветује, па макар био и српски патријарх или владика да може бити само пет људи у храму, тај или нема вере или служи неку другу службу. Господ Христос је најбољи лекар и он даје најбоље лекове, кроз Свету тајну Причешћа, то је најбољи лек!”, поручио је Епископ Никанор свега дан пошто је на КБЦ „Др. Драгиша Мишовић“ преминуо његов сабрат архијереј, ваљевски Епископ Милутин, наводно од последица заразе вирусом КОВИД 19. Епископ Никанор је објаснио верницима да је разлог појаве корона вируса грех, али да они немају чега да се плаше.

“Ми смо православни хришћани, немамо разлога да се плашимо, осим Бога, никога. Ако Бог допусти да нас нема, неће нас ни бити. Живимо нормално, долазите у храм, причешћујте се” позвао је владика вернике, чиме их је практично позвао да крше одлуку Синода.

“Ко су они који нас уче шта треба да радимо? Чиме се баве? То су највећи безбожници, највећи блудници, највећи материјалисти. Њих се треба плашити! Нападају на Цркву, а њима 3.000 људи спава заједно. И ови што пензионерима носе храну, у магацину њих 400, 500 пакује и носе оне пакетиће. Шта је то? Ту неће запасти (вирус), а хоће у храм?”, викао је владика у проповеди, алудирајући на епидемиологе и државне челнике.

“Угрожава ми слободу, угрожава ми кретање. Што се мене тиче, слобода је она коју Бог даје, а мој благослов је да долазимо у цркву, да се причешћујемо и вршимо своје обавезе као прави хришћани. Океј? “, завршио је владика Никанор своју проповед.

Иначе, снимак целе проповеди је постављен на Јутјуб каналу, али без информација у којој цркви је служена Литургија пређеосвећених Дарова на којој је изговорена ова проповед „вешто пазећи да се не сними број присутних верника на истој“, пише Нова.рс. „Очигледно, о ризику да буде правно гоњен водио је рачуна и сам владика Никанор. Мада је у свом говору вишеструко позвао и благосиљао кршење мера, правно формално гледано, није прекршио закон“, констатује се у чланку.

“Закон Републике Србије каже да се не може подстрекивати неодређен број људи, што је овде случај. Међутим, свакако је страшно то што прича и на који начин прича” рекао је за Нова.рс адвокат Вељко Милић. Владика банатски Никанор је иначе 2016. године осуђен због „мобинга“ некадашњег свештеника Томислава Живановића ког је, по пресуди, без повода разрешио чина протојереја и протонамесника, после чега му је била одузета и парохија, закључује новинар Нова.рс у свом тексту.

ТОП-5 колоритных сел Закарпатья, в которых можно «зависнуть» надолго

Закарпатье можно объехать за 2-3 дня, а можно на неделю «зависнуть» в одном месте. Однако, и в первом, и во втором случае приятных воспоминаний и незабываемых впечатлений от этого меньше не станет

6 января 2018 18:00

Depo.Закарпатье вспоминает пять сел из десятка тех, в которых побывали корреспонденты, и советуют побывать там еще не раз.

В Турянской долине на Перечинщине, где сливаются горные реки Турья и Турица, лежит село Турья Ремета. В основе названия — «тур», животное, которое водится в здешних лесах, и «ремета» — предания утверждают, что так когда-то называли монахов, которые имели свои тайные подземные ходы через гору Магуру. Жители села с любовью рассказывают об этом «сегодня», но светятся от счастья и гордости, когда пересказывают прошлое.

Читать еще:  Берлускони: террористы планировали нанести на Рождество удар по Ватикану

После открытия в 1809 году литейного цеха, в Реметах начали селиться специалисты из Австрии, Германии, Венгрии, улучшая сельский быт и привнося собственные традиции. Уже через несколько лет цех производил не только предметы быта (ограды, кресты, печи), но и настоящие произведения искусства. Для примера — статуи Геракла и Гермеса в Ужгородском замке. Новый толчок развитию села дал основанный на месте закрытой в 1871 году литейного цеха «жеребчинец» – конный завод. На окраине села даже ипподром с трибуной построили. А Турья Ремета стала основным местом «тусовки» аристократии.

В это трудно поверить, но в те годы в селе было пять мясных магазинов, три табачные лавки, пять корчм. В трех крупнейших промышленных магазинах со смешанным товаром можно было купить все: от гвоздя до свадебного анцуга-костюма. Популярностью пользовались три обувные мастерские а также две часовых. При корчме в центре села, чтобы привлечь посетителей, можно было сыграть в кегли, азартные игроки в «гуглизовни» решали спор на деньги, а то и на бочку пива. Была и водочная, куда хозяин привозил спирт бочками, а пиво – цистернами.

Турья Ремета – не единственное село на Закарпатье, где большим уважением пользуются лягушки. Жителей Турья Реметы соседи издавна называют «лягушатники», или же «жабляры». Утверждают, что традицию потребления лягушек в закарпатское село привезли французы в начале XIX века. Местная легенда гласит, что среди выселенцев оказался и исследователь-кулинар, ученик знаменитого Огюста Эскофье, который привез с собой – на память о родной кухне – несколько французских лягушек, и уже здесь, на месте, скрестил их с местными.

Потом эти жабы обжились в старом русле реки Турички. Турьяреметовцы говорят, что самыми вкусными получаются блюда только из тех лягушек, которых выловили до первой грозы. Попробовать «лягушатину» в селе можно в каждой «забегаловке» и едва ли не в каждом доме. Местные охотно накормят вас и поделятся рецептами, не открывая, конечно, секрета собственного рецепта.

Белки — упоминается в Дарственной грамоте от 1245 года, которая свидетельствует, что король Бела IV подарил Белки вместе с другими селами Боржавской долины венгерскому феодалу Корачоне.

По одной из легенд, на месте будущего поселения собирались люди, чтобы торговать. Вокруг того места были деревья, а на тех деревьях жило много белок. Каждый раз, когда люди хотели объяснить другим, где это место торговли расположено, им было трудно. Так и начали – просто, но понятно: «Там, где белки».

В XIX веке Белки считались городком и имели свою печать и герб. На печати поселения 1844 года была виноградная лоза и фруктовое дерево. Нынешнее село Белки очень большое – почти 9 тысяч жителей, около 50 квадратных километров площади и 13 микрорайонов: Ковбасово (известное резниками, которые производили колбасу), Телятинец (есть пастбище для телят), Галаштов (здесь было рыбное озеро), Горб, Перекоп и другие.

Нет такого закарпатца, который бы никогда ничего не слышал о Белках. Кому-то оно помнится громким храмовым праздником – Петра и Павла. Его белковчане отмечают так давно, настойчиво, искренне, широко и забывая про все на свете, что во времена «советов» в этот день – 12 июля – власти решили отмечать и День села: многолюдность на мероприятиях была обеспечена.

Немало закарпатцев, услышав название Белки, на миг окунутся в очень-очень глубокие воспоминания, после чего розпливуться в улыбке и выдохнут: «Ох, и сливовица же у тамошних». Белковская домашняя паленка и впрямь славится далеко за пределами села. По иронии судьбы, в селе, которое испокон веков славится среди земляков самогоном, расположен закарпатский «памятник трезвости». Говорят, что единственный в Украине.

Нашел его в 1992 году один из активистов Общества трезвости на сельском кладбище — это металлический крест с надписями «Памятник братства трезвости, заведенного от Пия Папы IX 1874» и «Крест победил язычество, победит и пьянство». И все же, для большинства закарпатцев Белки ассоциируются не с храмовым праздником, и даже не со сливовицей, а с невероятной силы богатырем Иваном Фирцаком-Кротоном, который родился в этом селе и умер в нем же.

В 1928 году был признан сильнейшим человеком планеты. 26 июля 2009 к 110-летию со дня рождения Ивана Фирцака в центре с. Белки ему открыли памятник.

В горах Закарпатья, в 30 км от озера Синевир, есть живописное село Колочава. Этот населенный пункт является самым длинным селом в Украине, протяженность которого составляет более 15 километров.

Существует немало легенд о происхождении названия поселка. Самая популярная из них рассказывает о том, что берега реки, которая протекает через село, когда-то были очень болотистыми. Так вот, когда первые поселенцы продвигались ними, то вода набиралась в лапти (обувь) и издавала специфические звуки: «чавк-чавк». За это реку назвали Чавка. Когда первых жителей спрашивали, где они живут, то слышали в ответ: «Коло Чавки». Со временем название реки трансформировалось в Колочавку, а живописное село, которое она омывала, прозвали Колочавой.

Колочава — село памятников, музеев, памятных знаков. Бесполезно надеяться, что удовольствие от пребывания в этом действительно волшебном закарпатском селе можно получить за один день.

Сейчас для туристов открыты двери десяти колочавских музеев. Самый известный музей — скансен колочавской архитектуры и быта «Старое село», музей «Колочавская узкоколейка» и «Колочавский бокораш».

Также можно посетить педагогические музеи «Советская школа» и «Чешская школа», историко-военные музеи «Линия Арпада», музей-мемориал «Воинам-интернационалистам», музей местных повстанцев «Бункер Штаера», музей-памятник барочной архитектуры конца XVIII века «Церковь Святого Духа» и школьный этнографический музей Ивана Ольбрахта.

Во всех музеях собраны тысячи подлинных экспонатов.

Колочава известна также как и село памятников. Некоторые из них без преувеличения уникальны. Например, памятник «Гастарбайтерам», «Овцеводу», «Примирение», «Учительнице из Вкрайины» и тому подобное. Всего в Колочаве сосредоточено более пятидесяти памятных объектов.

Туристическую Колочаву можно считать селом не только украинским, но и «чешским», селом «еврейским», селом «мадьярским». Об этом свидетельствуют отдельные туристические маршруты: «Чешская Колочава», «Венгерская Колочава», «Еврейская Колочава», «Патриотическая Колочава».

Зажатые заснеженными горными склонами и стремительными водопадами, Лумшоры словно охраняют себя от окружающего мира.

Впереди — только горы и небо. В селе протекает река Турички. Вблизи села есть одноименное урочище, а в нем водопад с таким же названием. Вода с упорством, которому можно позавидовать, мчится сюда с полонины Руна, а в ущелье Лумшор делится на два потока, которые и падают на гладкие серые камни с высоты в 12 метров. Около Лумшор расположены водопады Соловей и Красный партизан.

Село имеет давнюю историю. В Лумшорах с 1600 года работает самый древний курорт Закарпатья на базе сероводородного минерального источника. Здесь были установлены деревянные ванны. Холодную минералку люди наливали в деревянные корыта и бросали в них раскаленные на огне камни. После этого прыгали в воду. Когда в соседних Турьих Реметах построили завод, на нем отлили два 250-литровых чугунных чана. В них нагревали минералку и выливали в корыто. По сей день в селе сохраняется старинный чан, в котором подогревают целебную воду.

Любителям Карпат, особенно лыжникам, хорошо известно ощущение, когда после напряженного лыжного дня садишься в разогретой сауне, а после хорошего разогрева выскакиваешь голышом в сугроб. В Лумшорах вместо сауны – огромные старинные котлы с горячей минералкой, которую подогревают дровами. Ощущения те же, что и в парилке, но более острые. Факт в том, что во время процедур в адском чане лечатся и насморк, и полученные на трассах синяки, и артриты.

Происхождение названия села Ужок довольно ожидаемое: именно здесь берет начало речка Уж, с по-настоящему змеиными выкрутасами которой вынуждены считаться железнодорожный и автомобильные пути. Извиваясь между крутыми берегами и шлифуя камни, она течет до самого Ужгорода.

Остаться в Ужке можно на несколько дней, потому что посмотреть там есть на что. Гордость села — один из самых известных и самых интересных деревянных храмов Закарпатья, выстроенных в бойковском стиле. Строительство церкви обошлось без единого гвоздя – что-что, а работать с деревом бойки умели всегда. Построенный в честь Святого Архистратига Михаила в 1745 году, храм с того времени служит людям местом общения с Богом.

На 800 жителей закарпатского Ужка приходится 13 источников минеральной воды. К сожалению, бальнеологические возможности Ужка полноценно не используются: минеральной водой, богатой магнием, железом и барием, пользуется исключительно местное население и, пока что, одиночные туристы, которые доезжают до Ужокского перевала.

Читать еще:  «Слово Предстоятеля» на «Интере». Благодать жизни

Апел за осуду закона о слободи вероисповести и подршка свештенству и верницима Српске православне цркве у Црној Гори

Скупштина Црне Горе усвојила је контроверзни закон о слободи вероисповести после чијег усвајања је уследио низ протеста православних верника и грађана широм земље. Митрополија црногорско-приморска сматра да се овим законом само жели доћи до црквене имовине и да му није циљ никакав верска слобода. Дани које следе препуни су неизвесности и страха.

«Да ли ће предстојећи Божић бити један од најтужнијих у новијој историји Црне Горе» како тврди Митрополија.

Уследило је и пласирање неистина од разних организација и појединаца из региона да је у питању великосрпска агресија из Србије како би се дестабилизовала Црна Гора и њене институције.

Овим путем апелујемо са се осуди закон о слободи вероисповести исто тако дајемо и подршку свештенству и верницима митрополије црногорско-приморске.

Српска Рамонда — Борба за истину Kontaktirajte autora peticije

Upravljajte svojim potpisima

Zar niste primili e-poruku sa potvrdom ili da li želite da uklonite svoj potpis?

Podeli ovu peticiju

Pomozite da ova peticija dostigne više potpisa.

Plaćeno reklamiranje

Potpišite peticiju

Potpišite peticiju

Potpisujući ovlašćujem Српска Рамонда — Борба за истину da preda informacije koje pružam na ovom obrascu onima koji imaju ovlašćenja po ovom pitanju.

PETICIJA ZA POMILOVANJE ZVEZDANA JOVANOVIĆA

Da li želite nešto da promenite?

Promena se ne događa ako ćutite. Autor ove peticije se pokrenuo i preduzeo akciju. Hoćete li i vi uraditi isto? Započnite društveni pokret kreiranjem peticije.

Najpopularnije peticije u poslednjih 24 sati

  • Najpopularnije peticije
  • Najnovije peticije

Kulturna stanica u sećanje na Đorđa Balaševića

Tema o izgradnji muzeja posvećenog našem nedavno preminulom sugrađaninu Đorđu Balaševiću je aktuelizovana kroz plan uređenja Univerzitetskog parka. Pozdravljamo ideju da se našem najpoznatijem, najvoljenijem i svakako najpopularnijem sugrađaninu Đorđu Balaševiću, građani i građanke Novog Sada oduže memorijalnim prostorom. Predlažemo da muzej bude na Salajci, delu grada koji je najpoznatiji upravo po Đoletu, a koji neumitno nestaje pod pritiskom investitorskog urbanizma. Kao idealan prostor, pred

Obroci za decu sa alergijama i intolerancijom na hranu u obrazovnim ustanovama

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u školskoj 2019/20. godini 224 563 dece pohađalo je predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Prema evropskim podacima, u grupi od 20 dece 2 deteta ima alergije na hranu, a 4 dece ima atopijski dermatitis. To je skoro 45. 000 dece čije zdravstveno stanje zahteva posebnu ishranu i/ili dodatnu negu. Ako uzmemo u obzir da jedan broj takve dece do 4. ili 5. godine života, a u nekim slučajevima i do polaska u školu, ostaje kod kuće iz razloga što im neopho

Hocemo besplatne antigenske testove za SVE studente medicine u Nišu

Ovom peticijom zahtevamo da se pre ulaska na kliničke vežbe vrši besplatno testiranje na COVID 19 za sve studente, kako nevakcinisane tako i vakcinisane, obzirom da i vakcinisani, iako u manjoj meri, mogu biti vektori virusa.

ОДБРАНИМО БОРОВУ ШУМУ НА БАГДАЛИ!

Драги Крушевљани, време је да коначно устанемо против екодицидног урбанизма који се годинама уназад спроводи у нашем граду. Овај пут је на ред дошла Багдала, односно борова шума у делу Багдале ка насељу Владо Јурић. Према писању Б92 (https://www.b92.net/lokal/krusevac/ekonomija-krusevac-dobija-novu-urbanu-zonu-stambene-zgrade-komercijalni-i-privredni-sadrzaji-1929705), план детаљне регулације Багдала 4 који обухвата површину од око 25,67 хектара. Локално становништво сугерише да борова шума може

PETICIJA ZA POMILOVANJE ZVEZDANA JOVANOVIĆA

Peticija za RATNOG HEROJA i protiv AUTOŠOVINIZMA Srbina koji je punih 12 godina, pod srpskom zastavom, noseći srpsku uniformu, branio srpski narod i srpske interese, Srbin koji je (bez da je iko to od njega tražio) nakon što je sahranio brata za vreme NATO agresije, pravo sa sahrane se vratio na položaje prema albanskoj granici, koji je predvodio probijanje koridora, (1992.) Nakom što mu je Kapetan Dragan predočio da četiri renomirana advokata svetskog glasa, predlažu da pokrene perspektivnu tu

Петиција против исељавања студената мастер и докторских студија

Поштовани представници Министарства Просвете Републике Србије, поштована Управо Студентски Центар, поштовани Ректорату Београдског универзитета. Обраћамо Вам се путем петиције која се односи на ову апсурдну одлуку да се исели сви студенти који уписују мастер студије или докторске студије. Имамо много аргумената са којим можемо поткрепити апсурд ове одлуке. Сматрамо да ће нам имплементације ове одлуке нанети велику штету. Аргументи : У току су уписи на већини факултета у склопу БУ због њихове

Zakonom zabraniti ubijanje životinja radi mesa!

Narode, ako želimo pravi moralni i duhovni put jedini način je da prestanemo da ubijamo, vezujemo i čuvamo životinje u nehumanim uslovima kao što su male štale, kavezi. Dakle, vegeterijanstvo je jedini ispravan moralno-duhovni put! Sve životinje zaslužuju slobodu i život bez klanja i ubijanja od strane ljudi jer su to osećajna bića puna emocija i ljubavi! Zar ne vidite njihovu patnju prilikom zatvaranja, vezivanja na lancima i ubijanja? Ljudska vrsta može potpuno zdravo da živi na vegeterijans

Ostanak o. Igora Vovka u parohiji sv. Vladimir u Vrbasu

Dragi prijatelji! U grko-katoličkoj crkvi sv. Vladimira u Vrbasu unazad 8 godina drži liturgiju na tri jezika naš o. Igor Vovk, gde je i rukopoložen. On je kroz svoj posvećeni rad doprineo na mnogo načina: obnovio je crkvu, pribavio relikvije i obezbedio nov ikonostas. Zalagao se za uzdizanje parohijana kroz veronauku i pokazao se kao pravi duhovnik, otac, sin, prijatelj. Brojne ideje realizovao je kroz podsticanje zajedništva uključivanjem svih parohijana u radove, a sve radi poboljšanja uslov

Izgradnja kružnog toka na raskrsnici ulica Bul.Mihajla Pupina, Prve Pruge, Aleksandra Dubčeka i Miloša Bandića

Želimo izgradnju malog kružnog toka na opasnoj i loše regulisanoj raskrsnici sledećih ulica: Bulevar Mihajla Pupina, Prve Pruge, Aleksandra Dubčeka i Miloša Bandića.

Стоп дискриминацији и принуди око Ковид 19 вакцинације за децу!

«Primum non nocere» Петиција против вакцинације деце експерименталним вакцинама против КОВИД-19 у Србији Поштовани родитељи и и сви истински заинтересовани за здравље деце и популације, 16.9.2021. ДОПУНА ПЕТИЦИЈЕ -ВЕРЗИЈА КОЈА ЋЕ СЕ ЛИЧНО ПОТПИСИВАТИ Ми родитељи, грађани Србије, потписници ове петиције изражавамо најдубљу забринутост због притиска да се наша деца имунизују експерименталним SPIKE вакцином против, за њих благе болести, Ковид-19 Устав и Закони ове земље гарантују п

Прощай, сельсовет! Кто и почему хочет избавиться от управленцев в сёлах?

С наступлением лета и отпускного сезона политические темы сошли на нет. Однако уже в сентябре парламентарии Коми вернутся к обсуждению законопроекта о ликвидации административного статуса посёлков. И хотя в некоторых регионах страны подобную инициативу власти уже поддержали, депутаты нашей республики предостерегают от поспешных решений.

Ликвидация власти

Итак, возможность создавать муниципальные округа вместо районов появилась после того, как в федеральный закон № 131 от 6.10.2003 г. «Об общих принципах организации местного самоуправления в Российской Федерации» внесли поправки. По новым правилам муниципальный округ приравняли к району, но без сельсоветов с их главами и депутатами. В новой схеме территорией управляет единая администрация, а в сёлах – или территориальный орган (по сути – сотрудник администрации на месте), или староста.

В этом году федеральной инициативой заинтересовались в парламенте Коми. Вопрос обсуждался на весенней сессии Госсовета. Некоторые депутаты предложили внести изменения в Закон Республики «О пенсионном обеспечении депутатов, членов выборного органа местного самоуправления, выборных должностных лиц местного самоуправления, осуществляющих свои полномочия на постоянной основе». Ведь если депутаты всё же проголосуют за упразднение самоуправления на местах, главам поселений предлагают досрочный выход на пенсию.

«Поправки в закон развяжут руки муниципальным и республиканским властям, позволят укрупнять в границах районов образования вплоть до одного муниципального округа. При этом сами сельсоветы как административные единицы ликвидируют. Со всеми вытекающими: у них не будет своих бюджетов, главы, депутатов, полномочий. Всё перейдёт на уровень округа, – разъяснил задумку коллег противник инициативы депутат Госсовета Коми Олег Михайлов. – Уверен, что если поправки в закон примут, то это очень негативно скажется на жизни коренного народа республики».

Чем опасна выгода?

Необходимость поправок авторы инициативы аргументируют тем, что упразднение глав поселений позволит бюджетам на местах получить значительную экономию.

Известный общественник Николай Братенков подсчитал, что в первый после упразднения глав год сельские поселения действительно получат выгоду.

«В среднем на содержание аппарата одного поселения в год тратят два-три миллиона рублей. Высвободившиеся деньги одномоментно смогут использовать на нужды поселения. Но на следующий год ввиду отсутствия управленческого звена их попросту не заложат в бюджет, – разъясняет финансовые нюансы бывший депутат. – В итоге село останется и без главы, и без денег. Выгоду получит только республиканская казна».

Читать еще:  Крещенские морозы, или Как все было на самом деле?

В качестве примера Братенков предлагает вспомнить историю 12-летней давности. Именно тогда решением советов поселений в Сосногорском районе ликвидировали сельсоветы. Вместо администрации поселений здесь оставили лишь специалиста с телефоном и минимумом полномочий.

«Посмотрите, что стало с посёлками Вис, Керки, Малая Пера, Ираель. Муниципальный фонд жилья там почти не ремонтируется, водоснабжение в посёлках ухудшается год от года, кое-где перестали вывозить мусор – на это просто не могут выбить денег. До властей, которые сидят в администрации Сосногорска, попросту не достучаться! Да и как это сделать, когда село находится за 200-300 км от райцентра? – отмечает общественник. – Местные жители поняли, что жизнь здесь бесперспективна, и бегут с обжитых мест. В итоге селения вымирают самыми быстрыми темпами».

Всё в наших руках

Именно поэтому общественники предлагают не торопиться с внесением поправок в республиканский закон.

«Нельзя говорить о том, что экономия – главный повод перехода на округа. В основе всё-таки должны лежать соображения повышения эффективности и улучшения жизни людей», – отметил Братенков.

Как бы то ни было, вводить или не вводить поправки в закон – будут решать депутаты на местах. Поэтому в наших с вами интересах, чтобы на сентябрьских выборах депутат­ские мандаты получили люди, которые действительно хотят работать на благо жителей республики.

Стање ствари

Home Мислије Писма из Жумберка Никола Н. Живковић: Како је могуће да Григорије буде изабран за владику

Никола Н. Живковић: Како је могуће да Григорије буде изабран за владику

Извор: Дојче веле

Распричао се српски јерарх Григорије пред немачким „Дојче веле“ – а реч је о медију који је на буџету немачке државе – о братству и јединству у Босни, о томе како се на тим просторима увек лепо живело, у слози са другим верама и обичајима. Тако је, рецимо, око 1965. године говорио неки титоистички омладински функционер! Да не препричавам, чини ми се да је најкоректније да га цитирам:

„Будућност Босне и Херцеговине видим у ономе у чему је била најљепша њена прошлост. То је поштовање комшије, другог човјека. Поштовање Бајрама, једнако као и Божића. То је звање комшије на Бајрам, на Ускрс или Васкрс. То је била Босна и Херцеговина увијек. То је тамо рађало велике писце као што су Иво Андрић и Меша Селимовић. Богатство у различитости је то рађало… Сјећам се из детињства, у БиХ се раније никада нисмо дијелили на Србе, Хрвате и Бошњаке као данас. У новије вријеме је дошло до национализма, али отприлике јер тамо каснимо за сто или 150 година. Оно што се у Европи дешавало у 19. вијеку, то се у Босни дешавало у наше дане.“ („Дојче веле“, 4. 10. 2019)

Не могу да верујем да у тих неколико речи човек изговори толико површних тврдњи и историјских неистина. Као прво, национализам није појава тек „у новије вријеме“. А о томе сведоче управо писци које владика спомиње. Иво Андрић, на пример, у свом чувеном есеју, спомиње писмо свог пријатеља Макса Левенфелда, Јеврејина из Босне. То је било у марту 1920. Он ту говори о Босни као о „земљи мржње и страха“. Морам да признам да сам ја од оних који пре верује Иви Андрићу него епископу Григорију.

А шта тек да се каже о „Травничкој хроници“, где се хируршком прецизношћу описује мучење Срба од стране муслимана, набијање на колац или данак у крви. А да не спомињемо геноцид над Србима, које су починили муслимани и римокатолици током аустроугарске окупације од 1914. до 1918, те хрватских и муслиманских злочина током Независне Државе Хрватске од 1941. до 1945. године!

Сем тога, у Европи су се дешавале ствари, у не тако давној прошлости, које нису биле нимало безазлене и не могу да нам служе као пример. Овде не мислим само на нацизам у Немачкој од 1933. до 1945. године. Зашто све то епископ прећуткује? Из незнања! Или је посреди нешто друго?!

Немачка је, поред Ватикана, прва признала сепаратистичке покрете у Словеније и Хрватској и тиме, према оценама самих немачких савезника са Запада, изазвала грађански рат у Југославији.

Владика описује свој рад у Немачкој, где је стигао пре годину дана:

„Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо: Организацију, озбиљан прогресиван приступ, излазак проблемима у сусрет, акценат на добротворну, друштвену, културну дјелатност, на свеопшти живот.“

И ово је једна потпуно неозбиљна тврдња. Не може се упоредити положај СПЦ са црквама у Немачкој. Наш народ и његова Црква били су вековима затирани, током Првог и Другог светског рата, а нарочито за време владавине Хрвата Јосипа Броза. Тада је, према неким проценама, страдало много свештеника СПЦ, а неки верују чак и више него у доба страховладе НДХ.

Титоистички режим је одузео имовину СПЦ и она је просто остала без икаквих могућности да има „организацију, озбиљан прогресиван приступ, излазак проблемима у сусрет, акценат на добротворну, друштвену, културну дјелатност“.

За разлику од владике, који је тек стигао у Немачку, дакле, он је још увек у мојим очима нека врста туристе, ја сам у тој земљи провео преко три деценије. Далеко боље знам од епископа Григорија – то могу да кажем са великом сигурношћу – каква је стварна политичка ситуација у земљи. Топло му препоручујем да прочита моју књигу „Слика Срба у немачким медијима 1990–2000“, издавач: „Прометеј“, Нови Сад 2003.

Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

Многи католици, а нарочито протестанти Немачке подржали су Хитлера. Ово је чињеница. Када говори о тим стварима, онда ваља да се не говори половично, већ да се каже цела истина.

И када се томе дода да је та особа „епископ СПЦ“, онда цео случај добије једну нову, другу димензију. Како је могуће да Григорије буде изабран за владику? То је по мени кључно питање. Са тако скромним знањем, а истовремено са великом медијском подршком неолибералних кругова, он није, нажалост, једини владика СПЦ, који данас ужива глас „отвореног, модерног и храброг јерарха СПЦ“.

Један од могућих одговора јесте управо у невероватном страдању српског народа и његове Цркве. Биолошки губитак јесте толико велик, да су данас на површину испливали они који у доба, на пример, једног патријарха Варнаве, владике Николаја, архимандрита Аве Јустина или владике Валеријана Стефановића не би никада могли да добију тако високи чин. Прво би далеко дуже времена морали да буду искушеници, па монаси, па тек онда игумани. По мени, боље да имамо мање монаха и свештеника, али да су то личности – како је волео да каже Жарко Видовић.

А шта имамо данас? Велики број свештеника и владика постали су доктори теолошких наука. Колико вреде те дипломе и ти докторати? Онолико, колико и оне докторске титуле, које су стечене на бројним приватним универзитетима у Србији и са њима данас машу и диче се многи министри у влади Ане Брнабић. Дакле, ништа. И новац, када се штампа у огромним количинама, постаје само безвредна хартија. А шта је тиме добила СПЦ и њен народ?

Није крив ни сам јерарх Григорије – колико они који су га изабрали. Како је могуће да неко буде изабран за епископа, а да је претходно само шест или седам година био монах, а да се ту приброји и „стаж“ искушеника? Владика Григорије се године 2005. „прославио“ тиме што је позвао Караџића и Младића да се предају Хагу. А његов став стоји супротно осећањима огромне већине Срба и свештеника СПЦ.

Извор: Снимак екрана/Видовдан

Не познајем ни владику Григорија, нити, дакле, могу да имам нешто против њега лично. Но, није ми свеједно шта се догађа са „нашом најстаријом институцијом“. Нити патријарх, а ни владике нису СПЦ, већ сви ми који нисмо равнодушни према судбини наше Цркве. Стање у СПЦ није добро. А овај случај само је један од примера озбиљне кризе у којој се она налази.

Ссылка на основную публикацию
Статьи c упоминанием слов:
Adblock
detector