0 просмотров
Рейтинг статьи
1 звезда2 звезды3 звезды4 звезды5 звезд
Загрузка...

Каква је опасност од дуге исповести?

Содержание

Србија, бела техника и безбедност: Каква опасност вреба од бојлера и како је спречити

Аутор фотографије, ББЦ/Предраг Вујић

Глуво је доба ноћи, негде око три сата иза поноћи.

Јак прасак попут експлозије бомбе пробудио је Тијану Душеј Ристев из дубоког сна.

Са кревета из дневне собе имала је јасан поглед на врата купатила, испод којих је почело да излази нешто налик диму.

„Успаничила сам се, скочила из кревета и изашла на ходник зграде», присећа се новинарка из Београда непријатног догађаја од пре осам година.

  • Мали водич за плинске боце — све што треба да знате
  • За шта све држава даје новац: Звезда, Партизан, таксисти и — бојлери
  • Зашто је жута патка опасна

Њен пример је само један у низу до какве непријатности може да доведе квар бојлера, док нека оштећења, нажалост, могу бити кобна и по људски живот.

Пре четири године становник села код Ниша погинуо је за време туширања, док је квар на бојлеру вероватно усмртио и двоје младих у селу код Ужица, почетком ове године.

У Обреновцу су пре неколико дана страдале и две девојчице од струјног удара, али још није утврђено шта га је изазвало, иако се сумњало на бојлер.

Октобра 2020. године повређено је чак 11 људи од тога троје деце када је експлодирао бојлер у стану у београдском насељу Чукарица.

Како би се избегли овакве нежељени догађаји, стручњаци и мајстори, саветују обавезно искључивање бојлера пре купања, као и редовно одржавање, чишћење и сервисирање.

Термостат никад на тројку

Док је дим из купатила куљао, Тијана је јурила по спрату и успаничено звонила суседима у нади да ће јој неко помоћи.

Убрзо се на степеницама појавио комшија са вишег спрата и питао шта је тако јако пукло.

„Било ме је страх да уђем у стан, па је он ушао.

„Довикнуо је само да морамо да искључимо воду, јер ће ми купатило поплавити», каже новинарка.

Пошто је ситуација деловала мирно, охрабрила се и ушла у стан.

На зиду је видела рупу тик испод бојлера одакле је излазила врела вода.

„Изгледа те је спасао овај вентил», рекао јој је комшија.

Неколико сати касније, стигли су и мајстори који су јој објаснили систем рада код овог електричног уређаја и како да не дође до веће несреће.

Бојлер је био нов и незгода се, наводи Тијана, вероватно догодила јер је термостат био подешен на тројку, како би се брже загрејала вода.

При одласку су јој рекли да термостат увек треба да буде на средини.

„И даље стрепим од бојлера», каже она.

  • Разорна експлозија у центру Мадрида — најмање троје мртвих
  • Експлозија у Бејруту: Шта је амонијум нитрат и колико је опасан

Обавезно искључити бојлер пре купања

Многи становици Србије не гасе бојлер пре уласка у каду и сматрају да је реч о непотврђеној теорији.

Међутим, стручњаци и мајстори тврде да без обзира да ли је полован или нов, бојлер се мора искључити пре купања.

„Док је неко у кади грејач може да пробије, да цркне и преко воде, која је одличан проводник струје, струјно коло би се затворило и, нормално, преко тела онога ко је у кади.

„То је аутоматски струјни удар, најчешће са смртним исходом», говори за ББЦ на српском Васко Ненадовић, мајстор из Београда.

Иако се то „у школи учи», његово искуство показује да се слабо ко тога придржава.

Аутор фотографије, ББЦ/Предраг Вујић

Сигурносно тројство

Сваки бојлер има три система заштите — радни термостат на коме се подешава температура, сигурносни термостат, скривен у унутрашњости казана, који реагује у случају да први закаже и сигурносни вентил на десној цеви за хладну воду.

До хаварије долази када неки од ових система закаже.

Уколико казаљка на термометру остане заглављена у десном, црвеном делу или кроз славину уместо топле, тече врела вода и излази пара, то је знак да су термостати неисправни.

Квар је на видику и када цури или капље вода из сигурносног вентила, који, како каже Ненадовић, служи да „заштити казан да не експлодира, регулишући притисак».

„То су три основне ствари које свако може да види и да процени да нешто није у реду и ту одлагања нема, одмах се позива мајстор или се искључује бојлер на прекидачу», наглашава он.

Међутим, станари углавном зову мајсторе тек када грејач престане да ради.

Његов квар такође може да узрокује и каменац, као и „низак напон електричних мрежа».

  • Колико кошта уградња соларних панела у Србији и да ли се исплати
  • Зашто струја у Србији поскупљује и колики ће вам бити рачун од 1. фебруара

Бојлер пред пуцањем и изолација од плуте

За 30 година колико се бави овим послом, Васко Ненадовић се само једном сусрео са бојлером који је био пред пуцањем.

Било је то у стану једне старије жене, која због деменције дуго није примећивала бројне кварове на њеном бојлеру.

„Казаљка је закуцала у црвено, а пара шиштала како кроз чесму, када се пусти врела вода, тако и на сигурносном вентилу», присећа се мајстор.

Старом, зарђалом бојлеру није било спаса, па је завршио на сметлишту.

Више се, каже, није сусретао са толико оштећеним бојлерима, али јесте са још старијим примерцима.

Једном приликом је налето на „музејски примерак» из 1950-тих.

„Сви бојлери имају изолацију или од стаклене вуне, то су ови квалитенији, или пур пена и стиропор, док је овај имао изолацију од плуте, то сам први пут у животу видео», присећа се Ненадовић који се од 1991. бави поправком ових уређаја.

Додаје да иако има много старих и запуштених бојлера по Београду, „на сву срећу» не дешава се често да неки од њих експлодира.

Препорука мајстора

Редовно сервисирање један је од рецепата како пренебрегнути непријатне ситуације до којих може да доведе квар на бојлеру.

Подразумева чишћење каменца, уградњу магнезијмске аноде — шипка која сакупља каменац и, уколико је потребно, замену грејача.

Ненадовић каже да сервис — који обухвата „руке и материјал» кошта 3.000-3.500 динара ако се мења само анода, док је цена за око 1.000 динара виша када се мења и грејач.

„Сваки бојлер, и они нижег ранга (јефтинији) уз редовно одржавање и сервисирање може да послужи и десетак година», додаје мајстор.

Поред тога, његова препорука је и куповина бојлера са прохромским (нерђајући челик), пре него оног са емајлираним казаном.

„Људи су безбедни у сваком случају, било да купе јефтинији или скупљи, ту нема неке велике разлике, али је радни век бојлера дужи код тих са прохромским казаном», саветује Ненадовић.

Читать еще:  Почему люди врут? Как справляться с проблемой лжи?

Опасност од научног кретенизма

Гомез-Давила, колумбијски филозоф и афористичар је написао да наука обмањује на три начина:

“Претвара своја правила/предлоге у норме, диви се својим резултатима више него својим методама и ћути о својим сазнајним ограничењима.” [1]

Да почнемо са тим: наука не само да преноси садржаје и накнадно их уграђује у слику света, него може да ствара и обмане, илузије или омашке у перспективи . Обичном човеку се чини тешко да сажваће такву тврдњу: резултат научне теорије се пролазнику на улици представља као закључак и утврђује се као неоспорна истина. Научна теорија или научни исказ су истинити зато што су научни.

У стварности, ово је промашај већ на првом кораку: грешка због извртања. У ствари, модерна наука је рођена у 17. веку и изнад свих метода је: њу карактерише управо метода, не садржај. Наука, заправо, вештом методом контроле и лажирања, тежи (или би требало) да непрестано надилази свој садржај – и, у већем делу своје историје је то и чинила. Ништа не може бити ненаучније, него историјске и контигентно приписане садржаје сматрати коначном истином, описом “стварног” света (иако тврдња да је теорија успешна, bona fide, јесте легитимна). Са друге стране, просечног и полу-културног, више занима масовна култура која му омогућава општу слику света у коју пре може да углави своју потребу за извесним, него процес експерименталне контроле, суштина научне праксе која извесност разликује од других језика и других облика дискурса (метафизика, вера, филозофија које, ипак, имају методолошке критеријуме). Међутим, наука је екперименталну процедуру учинила својом робном марком, поред претпоставке да је ова особина (експериментална процедура) гарант објективности и “анти-догматизма”. На одређеном историјском нивоу, посебно након противреформације, она је упражњавала анти-догматску и револуционарну друштвену улогу. Насупрот томе, полу-култивисани данас теже претпоставци о конвенционалном прихватању научних резултата и то у идеолошком кључу: да задовољи потребу да се држи истине, која је истовремено и потреба за извесностима.

Још једна когнитивна искривљеност просечног човека који је удивљен у науку, јесте став да су научни резултати „нормативни“: научни дискурс је у ствари описан, а не нормативан и није могуће логички дедуковати императивне закључке из описних премиса („Хјумов закон“). Само крајње произвољан став може довести до тога да се друштвени и културни етос заснива на интелектуалној операцији која је, напротив, описна.

На жалост, готово потпуно одсуство раширене епистемолошке културе је дозволило искривљен, чак “идеолошки” поглед на науку: на пример, кривити алтернативне теорије, које су, заправо, неопходне науци сâмој, које се у многим фазама заснива на надметању двеју алтернативних теорија (нпр. корпускуларна теорија против таласне теорије светлости, итд.), оптужбе и порицање оних који постављају питања о методи за одређене резултате, збрка – на пољу медицине — између ваљаних резултата и пуког фармацеутског маркетинга, представљање економских и монетарних теорија као да су једине могуће озбиљне и, тако даље.

Данас знамо да, у масовној култури, научни садржаји имају велики значај у дефинисању слике стварности коју човек негује. Проблем је у томе што је сâма слика коју просечан човек има о науци искривљена. Често се заборавља да је научни опис једноставна теорија, да то није стварност, већ покушај да се стварност опише. Успех теорије је нешто што је за обичног човека тешко разумљиво, утолико више што је његово искуство далеко од лабораторије или академске институције. Овај привремени успех не подлеже само пуким алгоритмима, већ и људској логици, друштвеним интересима, остракизмима и политичким, друштвеним и економским факторима. Или недостатак постаје одлучујући за побијање теорије или о недостатку који чека објашњење, не одлучује алгоритам, већ пракса и конвенцијама научног тела. А често се овај део поткрепљује психолошком, личном динамиком, итд – и, то толико, да је за промену парадигме понекад потребно барем генерацијско преокретање академске класе — како је о томе учио историчар и филозоф науке Т. Кун – а не, «експеримент».

Данас се полуписмени, често упорно, држе идеолошких убеђења која представљају оквир садашњег стања у природним и друштвеним наукама. Они чак ни не знају да историјски тренутак, у коме живимо већ деценијама, опасно угрожава слободу и независност научног истраживања до те мере, да прети његовом опстанку. Само треба помислити на текуће медицинске, биолошке, климатске или теорије о околишу – далеко су од тога да су чврсто поткрепљене. Иако шепају на конкретном нивоу, већ деценијама се снажно одржавају на „званичном“ нивоу, зато што служе дневном реду глобализма или неким интересним групама.

Ослањајући се на научну теорију, без истовременог разумевања њене методолошке природе је издаја науке сâме: претпостављају се особине идеолошког процеса идентификације, који се, у овом случају, поклапа са некритичким „конвенционализмом“ просечног човека. Обичан људски приступ стварима се придодаје, чак и у политичком смислу, фанатичним процесима против „научника-дисидената“ (присталица легитимно конкурентних теорија), на исти начин, како се означавају, на пример, политички противници. Политизација теоријски неутралнијих тема, попут природних наука, такође је део овог застрањивања. Све ово, у такозваном јавном мнењу, ствара феномен правог научног „ирационализма“ који, истовремено, поприма аспекте трибализма и нео-примитивизма (А. Сен, који је добио Нобелову награду за економију, сковао је категорију „рационалне будале“, која се делимично преклапа са овим процесима). Истовремено, постоји вера у „стручњаке“, неомистичне фигуре псеудо-иницираних, чија стручност искључује сваку могућност расправе профаних, који морају, са уважавањем и поштовањем, прихватити закључке које „дели“ такозвана «научна заједница».

Готово да ништа не значи продубљивати ову тему — да ли се ти закључци заиста и колико деле – а, посебно ако се признање таквој Скупини познатих великана (заиста често стварних звезда) одаје на основу скрининга који спроводи штампа, уместо да то раде, барем академици. Баш као што данас видимо да су слобода штампе и информације угрожене (условљене монополом друштвених мрежа и једних те истих конвенционалних медија). Ипак, тај ризик утиче на научну комуникацију.

Већ смо, не тако давно, о питањима која би исправна епистемологија могла да реши, видели ставове научног ирационализма: на пример, наводна „научна“ природу марксизма (било је оних који су социјализам сматрали науком) или научни статус психоанализе. Такви партизански феномени, који превазилазе једноставни сцијентизам (тј. тврдњу да је научни дискурс једини исправан и могућ опис стварности), намећу још погубнији културни аспект: савремени човек ризикује чак и да своје научно уверење уложи у научне теорије, које би могле да буду и застареле или их се може оспорити, али су друштвено и политички одобрене, на основу разлога који никакве везе немају с апроцесом сазнавања.

На рубу смо да хорор склизне у гротеску. Опасности од научног ирационализма су типичне за нашу еру, можда и много више него у другим ерама и прошлим временима, када је слобода мишљења била мања, а искреност и интелектуална строгост веће.
Разумели смо да је у овом тренутку неопходно приближити широку јавност темама филозофије науке, методе, ограничења научног дискурса и односа између њега и других знања, других структура мишљења.

[1] N. Gómez Dávila “Escolios a un texto implícito” — 1977

Превод са италијанског на енглески: Костантино Ћеолдо

Рентген-установка типа С-дуга


РЕНТГЕНОВСКАЯ С-ДУГА
КМС 650 /Ю.Корея/

РЕНТГЕНОВСКАЯ С-ДУГА
КМС 950 /Ю.Корея/

Важная часть современных операционных – это рентгеновские С-дуги. Свое название они получили благодаря особенностям конструкции. Используются такие аппараты для выполнения процедур, предполагающих инвазию в тело пациента, хирургические вмешательства различного уровня сложности.

Передвижная рентгеновская установка С-дуга фактически совершила переворот в экстренной диагностике и хирургическом лечении больных самого разного профиля.

По своей сути, это – передвижное компактное оборудование для рентгенологического обследования, которое можно применять на всех этапах оказания медицинской помощи. И главное – в интервенционной медицине, когда от быстроты и точности манипуляций зависит исход процедуры, операции, вмешательства.

  1. Что такое установка С-дуга?
  2. Диагностические возможности
  3. Как выбрать рентгеновский аппарат типа С-дуга
  4. Принцип работы рентгеновской дуги
  5. Устройство рентген-установки
  6. Преимущества
  7. Нюансы эксплуатации
Читать еще:  РПЦ займется подготовкой молодежных православных лидеров

Что такое установка С-дуга?

Однако такое применение вовсе не обязательно, так как возможностью выполнять стандартные рентгеновские снимки С-дуги также имеют.

Другая задача С-дуг проста: получить снимок под нужным углом. Со стандартными аппаратами, не обладающими мобильностью, это затруднительно.

Диагностические возможности

Благодаря мобильности и конструктивным возможностям, С-дугам нашлось применение в разных отраслях медицины:

1. Неотложная помощь

2. Хирургия, гинекология, урология и ортопедия

3. Онкология

4. Острая неврологическая патология

5. Острая кардиологическая патология

6. Стоматология и челюстно-лицевая хирургия

Обследование актуально в случае травм, повреждений костей лица и черепа

Как выбрать рентгеновский аппарат типа С-дуга

Тип С-дуги

Тип питания, мощность

Фокусные пятна и динамический диапазон

Наличие сосудистых программ

Нужно понимать, что разные вмешательства требуют разного уровня аппаратного и программного обеспечения. Например, в общей хирургии, ортопедии и урологии не нужен сверхбыстрый процессор и мощная трубка.

Для интервенционных вмешательств на сердце или сосудах мозга, требуются высокие вычислительные ресурсы, быстрая передача данных и трубка с повышенной мощностью.

Сосудистые вмешательства требуют программного обеспечения «Roadmap» для картирования сосудов или наличия более ранней технологии субтракционной цифровой ангиографии.

Принцип работы рентгеновской дуги

С использованием передвижной С-дуги алгоритм обследования меняется кардинально: от пациента не нужно никаких действий. Человек находится на кушетке или хирургическом столе. Аппарат размещают так, чтоб трубка на одном конце дуги была с одной стороны тела (под кушеткой), а сенсор – напротив, над рабочей поверхностью.

Вся конструкция соединена С-образным элементом, благодаря которому становится возможным перемещение аппарата. Набор движений достаточно объемен: возможен поворот вокруг осей, горизонтальное и вертикальное перемещение. Благодаря такой подвижности снимки можно получить под любым необходимым углом.

Работать с С-дугой можно в нескольких режимах (полные возможности могут зависеть от комплектации оборудования).

1. Постоянная рентгеноскопия

2. Импульсная рентгеноскопия

3. Удлиненная экспозиция

4. Традиционная рентгенография, для которой пациента не нужно поднимать и шевелить

5. Томографическое исследование

Большинство С-дуг снабжены дополнительно усилителем изображения или цифровым рентгеновским детектором. С его помощью удается трансформировать испускаемые с помощью генератора лучи в световые с более высокой интенсивностью. Это позволяет врачу оценивать структуру объекта, правильнее выбирать способ работы с проблемой, тактику ведения операции.

Детекторы обладают рядом преимуществ в сравнении с УРИ. Среди них:

  • необходимость меньшей экспозиции;
  • необходимость использовать меньшую дозу радиации для выполнения того же исследования;
  • увеличение четкости снимка.

Устройство рентген-установки

Кроме блока трубка-сенсор, рентгенологические С-дуги оснащается такими конструктивными элементами:

Преимущества

Из преимуществ стоит отметить:

  • получение цифрового изображение высокого качества;
  • возможность использовать различные режимы, фильтры, чтобы улучшить качество снимков;
  • удобство в применении, возможность обеспечить выполнение снимков под различными углами даже во время оперативного вмешательства;
  • безопасность, так как во время этого исследования показатель лучевой нагрузки минимален.

Также очевидна мобильность, компактность. Теперь не пациент идет к рентген-аппарату, а оборудование доставляют к больному и проводят диагностику. Высоко ценится возможность визуального наблюдения за проводимыми манипуляциями в режиме реального времени или импульсной рентгеноскопии.

Полученная информация оцифровывается, может храниться в электронном виде, сохраняется на любые носители, пересылается через интернет. Благодаря реализации протоколов DICOM, данные доступны для визуализации всеми средствами, поддерживающими эту технологию.

Аппаратные и программные возможности этого высококлассного оборудования позволяют строить 3D-модель интересующего участка тела прямо в ходе операции. Традиционные КТ и рентгеновские аппараты для этого не приспособлены.

Нюансы эксплуатации

Диагностические возможности современных С-дуг не уступают традиционным рентгенографическим установкам. Единственный существенный их недостаток – облучение рук медиков, хирургов, когда система работает в режиме рентгеноскопии. Чтоб уменьшить такой негативный эффект, в аппаратуре на программном уровне реализован импульсный режим. То есть луч не генерируется непрерывно, а подается импульсами, до 30 в секунду.

Подобное решение снижает лучевую нагрузку как на хирурга, так и на самого пациента. И в то же время, позволяет сохранять информативность рентгенологических данных.

Опционально, установка может комплектоваться многофункциональной ножной педалью. Такой способ управления снижает лучевую нагрузку на врачей и больного, сохраняя информативность процедуры.

Еще один потенциальный недостаток – ограниченная глубина С-дуги. Если пациент чрезмерно тучный, то размаха плеч арки может не хватить для наведения к месту обследования. К счастью, такие ситуации встречаются крайне редко. Как правило, решаются подведением установки с другой стороны тела пациента.

Правила поведения на воде при купании

Главное управление МЧС России по Краснодарскому краю напоминает, в период летних каникул и отпусков отдыхающим необходимо соблюдать поведения и меры безопасности на воде.

Купаться лучше утром или вечером, когда солнце греет, но нет опасности перегрева. Наиболее благоприятные условия купания – ясная безветренная погода.

Купаться можно, если:

— После еды прошло 1,5-2 часа;

— Температура воздуха должна быть +20 +25 градусов;

— Если не чувствуешь себя плохо (нет озноба, температуры, «гусиной кожи»);

— Если не перегрелся перед этим на солнце;

— Нет штормового предупреждения или сильного прибоя;

— Температура воды выше +15 °С;

— Место для купания специально оборудовано.

Существенное значение имеет и место купания. На официально допущенном к эксплуатации пляже отдых и купание безопаснее всего, поскольку на пляже несут дежурство спасатели и медицинские работники. Находясь в походе или отдыхая на «диком» водоеме, не забывайте об опасностях, которые таит вода. Не купайтесь и не ныряйте в незнакомом месте, не заплывайте далеко.

Из других правил, которые помогут, как минимум, не испортить отдых, а как максимум, сохранить жизнь:

— НЕ выплывать на судовой ход и не приближаться к судам;

— НЕ устраивать игр в воде, связанных с захватами;

— НЕ плавать на надувных матрасах или камерах (они предназначены для загорания на берегу);

— НЕ заходить в воду в состоянии алкогольного опьянения.

Безопасное поведение на пляже:

— Нельзя нырять в незнакомых местах. Недалеко от поверхности могут опасно торчать острые камни или металлические предметы.

— В подвижные игры (бадминтон, волейбол, футбол) лучше играть подальше от берегов, чтобы никто не рисковал упасть в воду.

— Если мяч, круг или игрушку сдуло ветром и подхватило волнами – не пытайся догнать их. Очень легкий предмет будет быстро отдаляться, пытаясь его догнать, не хватит сил на обратный путь.

— Даже в жаркую погоду лучше не купаться дольше 15 минут подряд, чтобы не переохладиться.

— Нельзя заплывать за буйки. Если случайно заплыл, немедленно вернись. Буйки ставят не просто так: они отмечают безопасную для купания глубину!

— Помни, в воде — не место шуткам. Любая, даже самая безобидная, может обернуться плохо.

— Не стоит использовать для катания самодельные средства, они ненадежны.

— Если ты увидел катер, лучше выйди из воды или отплыви как можно дальше от него.

— Если тебя подхватило течение, то не пытайся плыть против него. Плыви по течению, но по направлению к берегу.

— При длительном пребывании человека в воде и при переохлаждении могут возникнуть судороги. Чаще всего судороги охватывают икроножные мышцы. В этой ситуации нужно сделать глубокий вдох, погрузиться вертикально в воду с головой, выпрямить ноги, осуществить захват руками больших пальцев ног и сильно потянуть на себя. Следует помнить, что работа сведённой мышцей ускоряет исчезновение судорог. Устранив судороги, нужно плыть к берегу, поскольку они могут охватить мышцы снова. Если судороги охватили ноги, и их не удалось ликвидировать, нужно лечь на спину и плыть к берегу, работая руками. Если поражены руки, то работать нужно ногами. Главное в этой ситуации заключается в мобилизации всех сил на выход из создавшегося положения, подавление страха и паники.

— Если у кого-то другого свело судорогой ногу в воде, то нужно позвать на помощь. Затем, не подплывая к пострадавшему вплотную (чтобы он в панике не схватил тебя за руку или ногу), помочь ему перевернуться на спину, чтобы он не захлебнулся. Пусть попробует сильно потянуть ступню на себя за большой палец, уколоть ее чем-нибудь или ущипнуть – тогда судорога может пройти.

Читать еще:  Поляки поздравляют Папу по SMS

Первая помощь при утоплении:

1. Убедись, что тебе ничто не угрожает. Извлеки пострадавшего из воды. (При подозрении на перелом позвоночника — вытаскивай пострадавшего на доске или щите.).

2. Уложи пострадавшего животом на свое колено, дай воде стечь из дыхательных путей. Обеспечь проходимость верхних дыхательных путей. Очисти полость рта от посторонних предметов (слизь, рвотные массы и т.п.).

Вызови (самостоятельно или с помощью окружающих) «скорую помощь».

3. Определи наличие пульса на сонных артериях, реакции зрачков на свет, самостоятельного дыхания.

4. Если пульс, дыхание и реакция зрачков на свет отсутствуют — немедленно приступай к сердечно-легочной реанимации. Продолжай реанимацию до прибытия медицинского персонала или до восстановления самостоятельного дыхания и сердцебиения.

5. После восстановления дыхания и сердечной деятельности придай пострадавшему устойчивое боковое положение. Укрой и согрей его. Обеспечь постоянный контроль за состоянием!

НАВОДНЕНИЕ – это значительное затопление местности в результате подъема уровня воды в реке, озере или море в период снеготаяния, ливней, ветровых нагонов воды, при заторах, зажорах и т.п. К особому типу относятся наводнения, вызываемые ветровым нагоном воды в устья рек. Наводнения приводят к разрушениям мостов, дорог, зданий, сооружений, приносят значительный материальный ущерб, а при больших скоростях движения воды (более 4 м/с) и большой высоте подъема воды (более 2 м) вызывают гибель людей и животных. Основной причиной разрушений являются воздействия на здания и сооружения гидравлических ударов массы воды, плывущих с большой скоростью льдин, различных обломков, плавсредств и т.п. Наводнения могут возникать внезапно и продолжаться от нескольких часов до 2 – 3 недель.

КАК ПОДГОТОВИТЬСЯ К НАВОДНЕНИЮ

Если Ваш район часто страдает от наводнений, изучите и запомните границы возможного затопления, а также возвышенные, редко затапливаемые места, расположенные в непосредственной близости от мест проживания, кратчайшие пути движения к ним. Ознакомьте членов семьи с правилами поведения при организованной и индивидуальной эвакуации, а также в случае внезапно и бурно развивающегося наводнения. Запомните места хранения лодок, плотов и строительных материалов для их изготовления. Заранее составьте перечень документов, имущества и медикаментов, вывозимых при эвакуации. Уложите в специальный чемодан или рюкзак ценности, необходимые теплые вещи, запас продуктов, воды и медикаменты.

КАК ДЕЙСТВОВАТЬ ВО ВРЕМЯ НАВОДНЕНИЯ

По сигналу оповещения об угрозе наводнения и об эвакуации безотлагательно, в установленном порядке выходите (выезжайте) из опасной зоны возможного катастрофического затопления в назначенный безопасный район или на возвышенные участки местности, захватив с собой документы, ценности, необходимые вещи и двухсуточный запас непортящихся продуктов питания. В конечном пункте эвакуации зарегистрируйтесь.

Перед уходом из дома выключите электричество и газ, погасите огонь в отопительных печах, закрепите все плавучие предметы, находящиеся вне зданий, или разместите их в подсобных помещениях. Если позволяет время, ценные домашние вещи переместите на верхние этажи или на чердак жилого дома. Закройте окна и двери, при необходимости и наличии времени забейте снаружи досками (щитами) окна и двери первых этажей. При отсутствии организованной эвакуации, до прибытия помощи или спада воды, находитесь на верхних этажах и крышах зданий, на деревьях или других возвышающихся предметах. При этом постоянно подавайте сигнал бедствия: днем – вывешиванием или размахиванием хорошо видимым полотнищем, подбитым к древку, а в темное время – световым сигналом и периодически голосом. При подходе спасателей спокойно, без паники и суеты, с соблюдением мер предосторожности, переходите в плавательное средство. При этом неукоснительно соблюдайте требования спасателей, не допускайте перегрузки плавсредств. Во время движения не покидайте установленных мест, не садитесь на борта, строго выполняйте требования экипажа. Самостоятельно выбираться из затопленного района рекомендуется только при наличии таких серьезных причин, как необходимость оказания медицинской помощи пострадавшим, продолжающийся подъем уровня воды при угрозе затопления верхних этажей (чердака). При этом необходимо иметь надежное плавательное средство и знать направление движения. В ходе самостоятельного выдвижения не прекращайте подавать сигнал бедствия.

Оказывайте помощь людям, плывущим в воде и утопающим.

ЕСЛИ ТОНЕТ ЧЕЛОВЕК

Бросьте тонущему человеку плавающий предмет, ободрите его, позовите помощь. Добираясь до пострадавшего вплавь учтите течение реки. Если тонущий не контролирует свои действия, подплывите к нему сзади и, захватив его за волосы, буксируйте к берегу.

КАК ДЕЙСТВОВАТЬ ПОСЛЕ НАВОДНЕНИЯ

Перед тем, как войти в здание проверьте, не угрожает ли оно обрушением или падением какого-либо предмета. Проветрите здание (для удаления накопившихся газов). Не включайте электроосвещение, не пользуйтесь источниками открытого огня, не зажигайте спичек до полного проветривания помещения и проверки исправности системы газоснабжения. Проверьте исправность электропроводки, трубопроводов газоснабжения, водопровода и канализации. Не пользуйтесь ими до тех пор, пока не убедитесь в их исправности с помощью специалистов. Для просушивания помещений откройте все двери и окна, уберите грязь с пола и стен, откачайте воду из подвалов. Не употребляйте пищевые продукты, которые были в контакте с водой. Организуйте очистку колодцев от нанесенной грязи и удалите из них воду.

Лицевая дуга – стоит ли ее бояться?

То, что правильный прикус – это не только красиво и эстетично, но и важно для здоровья, давно знают все. Правильным прикусом от природы обладает, к сожалению, не так уж много людей. Поэтому существует масса приспособлений, призванных эффективно справляться с этой проблемой. Скобы, брекеты, элайнеры – все они служат для исправления дефектов прикуса разной степени сложности. Специалисты разрабатывают новые технологии, стараясь сделать эти конструкции более удобными и менее заметными.

Но есть и аппараты, которые при всем желании нельзя назвать малозаметными. К таким относится ортодонтическая лицевая дуга. Эта конструкция состоит из двух частей, большая из которых находится вне полости рта. Зачем же нужен этот аппарат достаточно необычного и даже несколько угрожающего вида и в каких случаях без него нельзя обойтись?

Когда нужна лицевая дуга?

Ношение лицевой дуги назначается в тех случаях, когда даже длительное применение привычных методов по прогнозам оказывается недостаточно эффективным. Лицевая дуга показана:

  • При неправильном развитии челюсти;
  • Для быстрой коррекции прикуса, особенно в детском возрасте;
  • Для предупреждения смещения коренных зубов при выравнивании резцов;
  • При сильной скученности зубов;
  • Для усиления эффекта от применения брекетов.

Ношение лицевой дуги позволяет исправлять зубочелюстные дефекты повышенной сложности, в том числе и такие, которые в недавнем прошлом лечились в Санкт-Петербурге только хирургическим путем.

Как с этим ходить?

Если ортодонт назначает ношение лицевой дуги, бояться не стоит. Носить этот не самый удобный аппарат круглосуточно необязательно, так что на учебу или работу можно ходить как обычно. Однако врач назначит минимальный ежесуточный период ношения, который необходимо соблюдать. Как правило, он составляет не менее 10 часов, поэтому дома основное время придется на вечер и ночь.

Лицевая дуга состоит из двух частей – внутриротовой и более громоздкой внеротовой, из металлической конструкции и эластичного крепежа.

В СПб используют лицевые дуги с тремя способами фиксации:

  • Шейная (для нижней челюсти);
  • Затылочная (для верхней челюсти);
  • Комбинированная (для сложных патологий обеих челюстей).

Время лечения назначается индивидуально, но, как правило, оно занимает от двух месяцев до полугода – срок для исправления прикуса весьма незначительный.

Противопоказания

Как и для любого вида лечения, для назначения ортодонтической лицевой дуги существует ряд противопоказаний:

  • Заболевания и воспаления мягких тканей полости рта (парадонтоз, пародонтит);
  • Острые и хронические заболевания челюстных суставов;
  • Психоневрологические заболевания.

Кроме того, лицевую дугу не назначают при отсутствии большого количества зубов и при выявлении индивидуальной непереносимости (аллергии) на материал аппарата.

Нельзя сказать, что коррекция прикуса с помощью лицевой дуги комфортно и к этой конструкции легко привыкнуть. Наоборот, проблемы с дикцией, натирание слизистой и общий дискомфорт могут сохраняться на протяжении всего периода лечения. Впрочем, они могут и почти не проявляться, а отечность и болезненность десен в некоторых случаях – не реакция на ношение аппарата, как таковое, а результат неправильной подгонки. После регулировки лицевой дуги врачом эти симптомы пропадают.

Клиника «Альтер Эго» позволит вам
всегда улыбаться и чувствовать себя уверенно!

КОНТАКТЫ

Санкт-Петербург,
Ланское шоссе, дом 3, лит. А. пом. 3Н

Ссылка на основную публикацию
Статьи c упоминанием слов:
Adblock
detector