0 просмотров
Рейтинг статьи
1 звезда2 звезды3 звезды4 звезды5 звезд
Загрузка...

Литиjа у Почајеву окупила је више од 5 хиљада хришћана

Содержание

Православная Жизнь

Узимајући у обзир чињеницу да данас у Почајеву живи око 8 хиљада грађана, готово већи део становништва, као и становници суседних села, учествовали су у литиjи.

После вечерней службы в воскресный день 25 июля большой лаврский колокол возвестил о начале Крестного хода. Звон колокола с 50-метровой лаврской колокольни слышен на 25 километров. Его удары подхватили другие колокола, и торжественный перезвон разлился по всему Почаеву, казалось, что и птицы небесные радуются: голубиные стаи кружили над лаврой вместе с бесчисленным хором городских ласточек – стрижей. Православные выстроились от Успенского собора до монастырских врат и ниже – до подножия лавры у Почаевской духовной семинарии, чтобы встретить Чудотворный образ Почаевской Божией Матери, возглавляющий Крестный ход.

Сперва показалась Почаевская братия, далее следовали насельники Лавры в священном сане, хор и кивот с Чудотворным образом, украшенный цветами. За ним шел наместник лавры митрополит Владимир (Мороз) с архиепископом Шумским Иовым (Смакоузом), ректором Почаевской Духовной семинарии. Далее шествовали миряне-крестоходцы.

На легковом автомобиле были установлены динамики, так что братский хор был слышен всему городу. Сотни людей вышли на улицы, крестясь и радуясь. Это было воистину Торжество Православия.

Крестный ход обошел всю Почаевскую гору с молитвенным песнопением, пройдя центральные врата обители, вниз к семинарии и снова вверх – минуя новый Преображенский собор, через Экономические врата прошел к подножию лавры мимо автовокзала и по улице вдоль монастырских стен, обходя центральный городской парк, снова поднялся к главным вратам обители к Успенскому собору.

В соборе был отслужен молебен, Чудотворный образ на лентах медленно поднялся на свое место высоко над Царскими Вратами.

По завершению молебна наместник Лавры митрополит Владимир обратился к пастве со словом проповеди:

– Сегодня мы молились Божией Матери, благодарили Её и просили, чтоб Она, как в ХYII веке, защитила эту обитель от разрушения, чтоб Она и в дальнейшем хранила нашу Церковь, наши святыни, и нас с вами.

Нам трудно представить сегодня, дорогие братья и сёстры, что пережила эта святая земля в течение многих столетий. В ХY-м, XYI-м и XYII-м веках наш край страдал более 150 раз от турецко-татарских набегов. Какой страх наводила эта армия захватчиков на наших людей! После этих набегов, как повествуют историки, в селах и городах оставались одни руины, они брали в плен от 10-ти до 30-ти тысяч людей. Молодых превращали в янычар, старые люди умирали от тяжелых работ в неволе и каждое второе село было стерто с лица земли.

Матерь Божия Своим чудесным явлением положила конец этим набегам, которые совершали и турки, и татары.

Из летописного повествования «Патерика Волыно-Почаевского» мы узнаем о том, что «Султан Магомет ІV, вознамерился наисильнее мстить Польше за нарушение Буджакского мира и за поражение войск при Хотине. Он отправил 50 тысяч человек конницы турок и татар под предводительством Нурредина, султана татарского, с тем, чтобы учинили нападение на короля и лишили б его постоев, и все опустошили на своем пути… Нурредин султан, следуя к Львову, все, что было ему на пути, мечом и огнем пленил…» (А.Ф.Хойнацкий, «Патерик Волыно-Почаевский»).

И, вот, на пути этого победоносного войска оказался небольшой незащищенный православный Почаевский монастырь. На подступах к нему турки уже сожгли окрестные строения, убили двух человек из братии и начали готовится к штурму. С военной точки зрения обитель не представляла сложной задачи для взятия её: монастырь не имел ни крепостных стен, ни сторожевых башен, как это изображается на позднейших гравюрах, и за обычной деревянной оградой скрывалось множество мирных беженцев. И, вот, игумен обители Иосиф (Добромирский) убедил братию и всех христиан, нашедших здесь убежище, оставить всякую надежду на помощь земную и обратиться к единственной Заступнице – Матери Божией, и к блаженному угоднику преподобному Иову.

Ранним утром 5 августа (н.ст.) турки пошли на штурм. Монахи ответили на него чтением акафиста пред Чудотворной иконой Божией Матери. И лишь начали петь кондак «Взбранной воеводе», как над Троицкой церковью явилась Сама Царица Небесная с распростертым омофором в руках, с небесными ангелами и преподобным Иовым, прилежно молящимся Богородице «да не предаст в неволю монастыря, где он был игуменом». Их видели сами турки, потому тотчас стали пускать стрелы в этих явившихся с неба защитников, но стрелы их возвращались и поражали самих стрелявших. Нападавшие пришли в ужас и замешательство, и бросая оружие, бросились бежать. Согласно лаврским летописям, многие из турок после этого остались в обители, приняли христианство и до конца дней своих пробыли там на монастырских послушаниях.

Сегодня мы переживаем новые испытания, искушения расколом, — продолжил проповедь митрополит Владимир. – С 1992 года, вот уже почти 30 лет каноническая Церковь подвергается тяжелым испытаниям. При поддержке власть предержащих наши храмы захватывают раскольники, духовенство изгоняют, мирян унижают и преследуют. Доходит до пролития крови.

Недавно у нас молился протоиерей Василий из Гощанского района, села Рясники Ровенской епархии. Этот священник пережил 70 судов, чтобы вернуть незаконно захваченный раскольниками храм! И следующий 71-й суд будет рассматривать это дело в Киеве. Село разделилось, большая часть сельчан, верующих, осталась с о. Василием, а захватчики храма, люди безбожные, подкупленные, зарегистрировали другую общину, которая претендует на храм о. Василия. Законной общине не удается добиться правды.

И таких случаев на земле Украины великое множество. Но люди не сдаются, с Божией помощью строят новые храмы, на всех уровнях доказывают, что раскольники – это те же гонители Христа.

Поэтому, дорогие братья и сестры, будем молиться, чтобы Матерь Божия защитила нас от всякого зла, чтобы в Украине наступил мир, чтоб наши дети и внуки не знали этого горя и скорбей, которые мы переживаем сегодня. Благодарю вас всех, за то, что вы приняли молитвенное участие в Крестном ходе. А Матерь Божия да пошлет вам мир и радость в ваши дома, в ваши семьи. Многие из вас завтра поедут в Киев на Владимирскую горку в канун дня Крещения Руси и в день памяти святого равноапостольного князя Владимира.

Помоги Вам Господи.

На Крестном ходе побывал
диакон Сергий Герук
Фото автора

Редакция портала «Православная жизнь» поздравляет Наместника Почаевской лавры митрополита Почаевского Владимира (Мороза) с днем тезоименитства, и желает ему помощи Божией в трудах и молитвах на многая и благая лета!

Одноклассники — Моя страница войти прямо сейчас

Моя страница в Одноклассниках — это личный профиль каждого пользователя, в котором содержится указанная о нем информация, фотографии. Доступна для просмотра определенным спискам и группам лиц созданным пользователем в настройках.

Войти в Одноклассники мою страница можно по прямой ссылке ниже.

Моя страница в Одноклассниках — Вход

Для перехода на «Мою страницу» в Одноклассниках, можно воспользоваться ссылкой:

В новой вкладке браузера откроется главная страница социальной сети.

Если еще нет созданной страницы, то с инструкцией по созданию можно в статье Регистрация.

Зачем нужна страница на Одноклассниках?

Важность страницы с профилем трудно переоценить, ведь кроме своей первоначальной задачи, она позволяет пользователю предстать перед виртуальными друзьями во всей красе, рассказать о собственных интересах, предпочитаемой музыке, интересных видео или фотографий. Желаете обзавестись собственным интернет-блогом? Не существует проще сервиса, ведь с помощью аккаунта в социальной сети, вы можете рассказать своим друзьям или знакомым о личных переживаниях, эмоциях или интересах.

  1. Каждый пользователь имеет индивидуальную страницу на которой отображены его личные данные. Они доступны для просмотра всем пользователям, даже тем кто не зарегистрировался в сети. Рекомендуем выкладывать только те данные которые хотите показать незнакомым людям.
  2. Раздел «Гости» показывает пользователей, кто заходил на страницу. Не все гости будут отображены в этом списке, те кто используют статус невидимки в Одноклассниках не будут отображены в нем. Отображение гостей это одна из особенностей этой социальной сети.
  3. Самые востребованные разделы: сообщения, оповещения, оценки и гости. В верхней панели указаны имя и фамилия и другие данные человека(возраст, страна, город и другая информация).

Если ваши данные для входа не сохранились в браузере при нажатии «Запомнить меня», их необходимо вводить каждый раз при входе. Обычно же все пароли сохраняются, и для входа будет достаточно открыть вкладку и войти в Одноклассники на свою страницу.

Сайт Одноклассники не работает, что делать?

  • Если доступ к социальной сети закрыт через ограничениями для территории Украины или администратором в каком то месте, в статье Обход блокировки сайта Одноклассники описаны возможные способа для обхода блокировок.
  • Не получается войти на свою страницу в Одноклассниках из за неизвестных причин, смотрите ответ в статье Почему не могу войти в Одноклассники, в ней собраны самые встречаемые проблемы и их решения.

Одноклассники «Моя страница» вход

Здесь указана личная информация, открытая для просмотра: фамилия и имя, город и дата рождения, семейное положение. При первом входе на станицу вы увидите простое меню в верхней панели, оно считается основным, и содержит главные разделы: сообщения, обсуждения, оповещения, друзья, гости, события, музыка. Кликнув на пункт из дополнительного меню можно более детально ознакомиться со всей интересующей информацией.

Нажав на любой пункт дополнительного меню, можно подробно ознакомиться со всей информацией:

  • Вкладка «Друзья» покажет ваших знакомых, друзей и родственников;
  • «Фото» содержит личные альбомы;
  • Слева вы увидите фотографию своего профиля, которая называется в интернете аватаркой, и функциональная кнопка для добавления личных фотографий;
  • Правая сторона страницы информационная. Здесь показываются возможные друзья. Социальная сеть, помогает искать новых друзей, совершая для этого подсказки;
  • С правой стороны страницы присутствует список с друзьями, которые в недавнем времени произвели вход. Вы всегда можете быть ознакомлены со списком, кто из друзей на данный момент онлайн;
  • Справа указываются все ближайшие мероприятия, которые будут проходить в вашем окружении, а также ваши сообщества.

Как войти в свой профиль? Сделать это можно если уже зарегистрированы в социальной сети. Можно сразу сделать ее как стартовую страницу в своем браузере. Используйте виджет, для мгновенного входа на Одноклассники «Мою страницу» в социальной сети Одноклассники. Или «Добавить в закладки» эту страницу.

Читать еще:  Шины. Диски - продажа

Что есть на личной странице в Одноклассниках?

Лицо вашей страницы — это аватарка. Используйте красивую фотографию, сменить или отредактировать ее можно, наведя на аватарку мышью и выбрав нужную функцию.

  • «Сообщения» — размещаются отправленные или полученные сообщения. После нажатия на раздел появляется окно с перепиской.
  • «Обсуждения» — содержит диалоги друзей о тех или иных событиях.
  • «Оповещения» показываются различные уведомления, например добавления в список друзей и уведомления из онлайн-игр.
  • «Гости» — фиксирует каждого пользователя, который посетил профиль в течении последних 30 суток. После этого времени они автоматически убираются из списка.
  • «Оценки» — показаны все оценки, поставленные пользователями к фотографиям.
  • «Музыка» — является сервисом для прослушивания композиций. Это бесплатная функция, но скачивание песен запрещено: их можно включать, только находясь в социальной сети.
  • «Друзья» — показываются возможных друзей, которых подобрала система по специально разработанному алгоритму. Здесь также показывается список групп, мероприятий и друзей, которые сейчас онлайн.
  • «Фото» — содержит альбомы и фотографии. Их всегда можно изменить или удалить.
  • «Группы» — показывают все сообщества, созданные лично и которые в подписке.
  • «Игры» — сервис для онлайн-игр.
  • «Мероприятия» — позволяют организовать собственные события и приглашать друзей. Сразу можно пригласить всех знакомых на день рождения либо другой праздник.
  • «Статусы» — содержит все статусы, когда-либо помещённые на личную страницу. Происходит не удаление с неё, а перемещение в указанный раздел Одноклассников.
  • «Видео» — находится большой архив роликов различной тематики.
  • «Подарки» — сохраняют полученные презенты.

Настройки своего профиля

В правом верхнем углу нажав на стрелочку вниз возле аватарки, содержится дополнительное меню «О себе». Там можно редактировать личные данные. Введя необходимую информацию, подтверждаем изменения кнопкой «Сохранить».

Как войти без логина и пароля в Одноклассники?

Это становится возможным лишь в единственном случае, когда незавершенная сессия была сохранена вашим браузером, других известных способов нет и существовать не может. Другими словами, чтобы войти без логина и пароля в браузере должны быть сохраненные данные для успешного входа. Остальные варианты возможны исключительно при прохождении авторизации посредством введения данных.

Корона вирус: У Србији два дана више од 5.000 заражених, где је и шта ради Кризни штаб

Аутор фотографије, Fonet

Седницама Кризног штаба некад је присуствовао и председник Александар Вучић

„Уводе се нове епидемиолошке мере», „маске су обавезне, физичка дистанца и прање руку», „крива је зарављена», „вакцине су оружје, неопходан је колективни имунитет»- све ове и многе друге термине у претходних годину и по дана од избијања епидемије корона вируса у Србији научили смо попут песме.

Ове и друге реченице изговарали су свакодневно људи из Кризног штаба за борбу против корона вируса које смо добро упознали за ово време.

Неке од њих, међутим, више не виђамо тако редовно као током већег дела 2020. године када је корона вирус био у првом, другом, трећем таласу.

Иако број заражених корона вирусом у Србији већ два дана премашује пет хиљада, седница Кризног штаба још није заказана.

То је у среду за ББЦ потврдио епидемиолог Бранислав Тиодоровић, наводећи да очекују позив јер би „апсолутно требало» сазвати састанак због све бржег ширења заразе, али и нагласио да то не ради медицински део стручног тима.

  • Све кризе Кризног штаба
  • Ко су лекари који бране Србију од корона вируса
  • Корона вирус и мере: Да ли је реч струке постала мање важна — или је увек била

Кризни штаб за сузбијање заразне болести Ковид-19 има 30 чланова — отприлике половина су лекари, а друга половина су политичари.

Предводе их премијерка Ана Брнабић и министар здравља Златибор Лончар, а међу њима су и многи министри и локални званичници, као и представници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова.

„Ми смо се из медицинског дела изјаснили о томе да је неопходно спровести оштру контролу постојећих мера и проценити да ли је у неким деловима земље, јер није свуда иста ситуација, потребно применити неке друге мере», каже Тиодоровић.

Подсећа да те кораке може да предузме и локална самоуправа и као добар пример наводи разматрање да се уведе ванредна ситуација у граду Крагујевцу.

У Србији је до сада забележено више од 794.000 случајева заразе, а преминуло је 7.445 људи.

Према званичним подацима, у Србији је до 7. септембра једну дозу вакцине примило 2.951.187 људи, ревакцинисано је 2.826.635, а трећом дозом имунизовано је 269.386.

Где су и шта раде?

Државни секретар у Министарству здравља Србије Мирсад Ђерлек изјавио је у уторак да је извесно је да ће Kризни штаб увести две нове мере за сузбијање пандемије корона вируса — ковид пропуснице и смањење броја људи на окупљањима.

Аутор фотографије, Fonet

Чланови кризног штаба понекад нису имали уједначена мишљења

Када ће Кризни штаб заседати није прецизирао.

Последња седница овог тела одржана је пред почетак школске године 24. августа када је одлучено да ђаци крену у школу по моделима који зависе од броја заражених.

У међувремену, број новозаражених расте из дана у дан, а лекари који су на почетку пандемије били „прва постава» и најистакнутија лица Кризног штаба не виђају се често.

Епидемиолог Предраг Кон, вероватно најчешћи гост телевизијских емисија, у последње време гласно се залаже за вакцинацију деце и обавезну имунизацију здравствених радника.

Иако је прошлог јуна напунио 65 година, што је законски рок за пензију, Кон је и даље врло активан у борби против пандемије.

Као представника „струке» прошле године за државни празник 11. новембра, председник Србије Александар Вучић одликовао га је заједно са доктором Мијомиром Пелемишем — Орденом Kарађорђеве звезде првог степена.

И инфектолог Пелемиш је део Кризног штаба од марта 2020.

Истом приликом, за Дан примирја Орден Kарађорђеве звезде другог степена припао је и осталим њиховим саборцима докторима Бранимиру Несторовићу, Срђи Јанковићу, Браниславу Тиодоровићу, и Горану Стевановићу, директору Инфективне клинике у Београду.

Без ордена је остала једино докторка Дарија Кисић Тепавчевић, иако је председник рекао да га је „заслужила трудом, радом и ангажманом».

Неколико седмица раније, Кисић Тепавчевић је постављена за министарку рада и социјалне политике.

У последње време, она се чешће појављивала у тој улози, али понекад говори и о пандемији, па је тако 20. августа саветовала грађане да и трећу дозу вакцине приме од истог произвођача, осим ако је реч о Спутњику.

  • Годину дана корона вируса у Србији: Од првог случаја до првих вакцина
  • Шта знамо о броју умрлих од вируса корона у Србији
  • Зашто је у Србији смртност лекара од Ковида већа него у земљама региона

Имунолог Срђа Јанковић није мењао радно место, и даље је запослен у Универзитетској дечијој клиници у Тиршовој.

У једном од последњих гостовања на РТС-у 1. септембра изјавио је да „још није одзвонило корони», и да би и даље требало да се људи пазе, иако су се сви уморили од бројања „нових таласа и пикова».

За разлику од њих, у већем делу медија са националном фреквенцијом готово да је немогуће видети пулмолога и педијатра Бранимира Несторовића, који је остао упамћен по слободним тумачењима епидемије на самом почетку.

Нико од њих није одговарао на позиве и поруке ББЦ новинара, осим доктора Тиодоровића.

„Што се тиче медицинског дела кризног штаба нема затишја, ми смо све ово време, рачунајући и летњи период и одморе, кад су се људи потпуно опустили не само код нас, него у целој Европи, стално били на окупу и у контакту.

„Стално смо предлагали мере, још почетком јула сам јавно рекао ово ће се претворити у један нови удар, то су радиле и моје колеге», каже Тиодоровић.

  • Како напредује вакцинација у свету и где је Србија
  • Ко све и како мотивише људе да се вакцинишу у Србији против короне
  • Може ли лутрија да подстакне вакцинацију у Србији
  • Каква су правила за невакцинисане држављане Србије у другим земљама

„Епидемија невакцинисаних»

Тиодоровић већ два месеца тражи увођење ковид пропусница — потврде да је неко вакцинисан или да је тестиран негативно или да има лекарски налаз да је прележао вирус и створио природни имунитет.

Такви дигитални сертификати уведени су већ у многим земљама Европе и света, али у појединим има и оних који протестују због тога, попут Француске.

Има мишљења да је увођење таквих сертификата дискриминација, односно кршење људских права и слободе кретања.

Поједини стручњаци у Србији, међу којима и чланови Кризног штаба, предлажу и обавезну вакцинацију за одрећене категорије становништва, пре свега здравствене раднике.

Председник Србије Александар Вучић у више наврата је рекао да обавезна вакцинација, иако је лично подржава, и евентуално увођење ковид пропусница не би били у складу са Уставом.

„Није то никаква дискриминација, то није угрожавање људских права», каже Тиодоровић.

Аутор фотографије, Fonet

Премијерка Ана Брнабић, епидемиолог Братислав Тиодоровић и директор Клинике за инфективне и тропске болести Горан Стевановић

„Дошли смо у ситуацију да морамо отворено да кажемо да је ово епидемија невакцинисаних који угрожавају чак и оне вакцинисане», истиче Тиодоровић, саветник у нишком Институту за јавно здравље где је годинама био директор.

Угрожени су, каже, поготову вакцинисани хронични болесници — срчани, плућни и дијабетичари.

„Не видим да смо ми већа демократија и да је код нас већа заштита уставних и људских права од Француске, Италије, Велике Британије или Немачка.

„Погледајте ко је све у Европи увео примену тих пропусница, све се то може», напомиње Тиодоровић.

  • Мали водич кроз људска права — шта све може да се забрани током пандемије
  • Шта све треба да знате о „вакцина пасошима»
  • Да ли се у Србији све мање носе маске

Лекари су, додаје, тражили и да се препоручи вакцинација деце од 12 до 15 година, што је удружење педијатара и подржало, али да су већи проблем одрасли.

„Шта значи да уведемо обавезну вакцинацију деце у том узрасту, а да њихови родитељи нису ни 50 одсто вакцинисани.

„Радноактивно становништво од 25, 30 година до 55 година вакцинисано је на нивоу 43 одсто, тај степен није добар», истиче доктор.

Аутор фотографије, ББЦ/Наташа Павловић

У том делу становништва су они који се, додаје, највише крећу, ишли су на одморе, заражавали су се, а нису вакцинисани.

„Да смо сад на 70 одсто обухвата вакцинације могли бисмо и ми као Шведска да кажемо `доста је са мерама, не требају нам више`», закључује Тиодоровић.

  • Корона вирус: „Швеђани су дистанцирани и без пандемије“
  • Блокада, каква блокада? Необична реакција Шведске на корона вирус

Шведска од 29. септембра укида готово све преостале епидемиолошке мере због високе имунизације становништва и ниске стопе смртности која траје од почетка лета, саопштили су званичници.

Читать еще:  Как часто можно есть просфоры?

Подешавања / Settings

  • Почетна
    • Ударна вест
    • Вести дана
    • Актуелно
    • Видео
  • Србија
    • Политика
    • Друштво
    • Економија
    • Култура
    • Занимљивости
  • Свет
    • Словени
    • Регион
  • Православље
  • Мишљење
    • Анализе
    • Интервјуи
  • Спорт
  • Историја
    • Српска историја
    • Страдалник
    • Светска историја
  • Почетна
  • ПОЧЕТНА
  • Актуелно
  • ИСТО РАДИ ВУЧИЋ: Ухапшена жена која је лажирала популарност Курца у медијима
  • АктуелноСВЕТ

ИСТО РАДИ ВУЧИЋ: Ухапшена жена која је лажирала популарност Курца у медијима

У Аустрији је данас ухапшена истраживачица јавног мњења Забине Бајншаб, која је лажирала истраживања у корист партије Себастијана Курца ОВП.

РЕКЛАМЕ *

Некадашња асистенктиња бивше министарке Софи Карманис је оптужена да је лажирала истраживања у корист Курцове Народне партије Аустрије (ОВП), да је потом исто пласирала за новац у бесплатним новинама.

Дневник „Kronen cajtung“ пише да је Бајншаб ухапшена, а она је кључна личност у афери око Курца у вези лажираних истраживања јавног мњења.

У њеним истраживањима увек је посебно позитивно приказиван Курц, док је његов противник у борби за место шефа у странци Rajnhold Miterlener негативно приказиван.

Истражни органи су се одлучили на рано хапшење због опасности од заташкавања доказа, пошто је Бајншаб, непосредно пред претрес њеног стана, обрисала хардиск свог рачунара.

Хапшење је дошло управо на дан када прва истраживања после пада Курца показују и драматични пад ОВП.

Литиjа у Почајеву окупила је више од 5 хиљада хришћана

  • ЖАНРЫ 360
  • АВТОРЫ 277 467
  • КНИГИ 654 643
  • СЕРИИ 25 043
  • ПОЛЬЗОВАТЕЛИ 611 754

Недалеко од Богуслава, коло Росі, в довгому покрученому яру розкинулось село Семигори. Яр в’ється гадюкою між крутими горами, між зеленими терасами; од яру на всі боки розбіглись, неначе гілки дерева, глибокі рукави й поховались десь далеко в густих лісах. На дні довгого яру блищать рядками ставочки в очеретах, в осоці, зеленіють левади. Греблі обсаджені столітніми вербами. В глибокому яру ніби в’ється оксамитовий зелений пояс, на котрому блищать ніби вправлені в зелену оправу прикраси з срібла. Два рядки білих хат попід горами біліють, неначе два рядки перлів на зеленому поясі. Коло хат зеленіють густі старі садки.

На високих гривах гір кругом зеленіє старий ліс, як зелене море, вкрите хвилями. Глянеш з високої гори на той ліс, і здається, ніби на гори впала оксамитова зелена тканка, гарно побгалась складками, позападала в вузькі долини тисячами оборок та жмутів. В гарячий ясний літній день ліс на горах сяє, а в долинах чорніє. Над долинами стоїть сизий легкий туман. Ті долини здалека ніби дишуть тобі в лице холодком, лісовою вогкістю, манять до себе в тінь густого старого лісу.

Під однією горою, коло зеленої левади, в глибокій западині стояла чимала хата Омелька Кайдаша. Хата потонула в старому садку. Старі черешні росли скрізь по дворі й кидали од себе густу тінь. Вся Кайдашева садиба ніби дихала холодком.

Одного літнього дня перед паликопою Омелько Кайдаш сидів в повітці на ослоні й майстрував. Широкі ворота з хворосту були одчинені навстіж. Густа тінь в воротях повітки, при ясному сонці, здавалась чорною. Ніби намальований на чорному полі картини, сидів Кайдаш в білій сорочці з широкими рукавами. Кайдаш стругав вісь. Широкі рукава закачались до ліктів; з-під рукавів було видно здорові загорілі жилаві руки. Широке лице було сухорляве й бліде, наче лице в ченця. На сухому високому лобі набігали густі дрібні зморшки.

Кучеряве посічене волосся стирчало на голові, як пух, і блищало сивиною.

Коло повітки на току два Кайдашеві сини, молоді парубки, поправляли поди під стіжки: жнива кінчались, і наставала возовиця. Старшого Кайдашевого сина звали Карпом, меншого — Лавріном. Кайдашеві сини були молоді парубки, обидва високі, рівні станом, обидва довгообразі й русяві, з довгими, тонкими, трошки горбатими носами, з рум’яними губами. Карпо був широкий в плечах, з батьківськими карими гострими очима, з блідуватим лицем. Тонкі пружки його блідого лиця з тонкими губами мали в собі щось неласкаве. Гострі темні очі були ніби сердиті.

Лаврінове молоде довгасте лице було рум’яне. Веселі сині, як небо, очі світились привітно й ласкаво. Тонкі брови, русяві дрібні кучері на голові, тонкий ніс, рум’яні губи — все подихало молодою парубочою красою. Він був схожий з виду на матір.

Лаврін проворно совав заступом по землі. Карпо ледве володав руками, морщив лоба, неначе сердився на свого важкого й тупого заступа. Веселому, жартовливому меншому братові хотілось говорити; старший знехотя кидав йому по кілька слів.

— Карпе! — промовив Лаврін. — А кого ти будеш оце сватать? Адже ж оце перед Семеном тебе батько, мабуть, оженить.

— Посватаю, кого трапиться, — знехотя обізвався Карпо.

— Сватай, Карпе, Палажку. Кращої од Палажки нема на всі Семигори.

— То сватай, як тобі треба, — сказав Карпо.

— Якби на мене, то я б сватав Палажку, — сказав Лаврін. — В Палажки брови, як шнурочки; моргне, ніби вогнем сипне. Одна брова варта вола, другій брові й ціни нема. А що вже гарна! Як намальована!

— Коли в Палажки очі витрішкуваті, як у жаби, а стан кривий, як у баби.

— То сватай Хіврю. Хівря доладна, як писанка.

— І вже доладна! Ходить так легенько, наче в ступі горох товче, а як говорить, то носом свистить.

— То сватай Вівдю. Чим же Вівдя негарна? Говорить тонісінько, мов сопілка грає, а тиха, як ягниця.

— Тиха, як телиця. Я люблю, щоб дівчина була трохи бриклива, щоб мала серце з перцем, — сказав Карпо.

— То бери Химку. Ця як брикне, то й перекинешся, —сказав Лаврін.

— Коли в Химки очі, як у сови, а своїм кирпатим носом вона чує, як у небі млинці печуть. А як ходить, то неначе решетом горох точить, такі викрутаси виробляє.

Карпо прикинув таке слівце, що батько перестав стругати і почав прислухаться. Він глянув на синів через хворостяну стіну. Сини стояли без діла й базікали, поспиравшись на заступи. Кайдаш скочив з ослона й вибіг з стругом у руці з повітки. Старий Омелько був дуже богомольний, ходив до церкви щонеділі не тільки на службу, а навіть на вечерню, говів два рази на рік, горнувся до духовенства, любив молитись і постить; він понеділкував і постив дванадцять п’ятниць на рік, перед декотрими празниками. Того дня припадала п’ятниця перед паликопою, котрого народ дуже поважає. Кайдаш не їв од самого ранку; він вірив, що хто буде постить у ту п’ятницю, той не буде в воді потопати.

— А чого це ви поставали, та руки позгортали, та ще й верзете бог зна що? — загомонів Кайдаш до синів. — Чи то можна в таку п’ятницю паскудить язики? Ви знаєте, що хто сьогодні спостить цілий день, той ніколи не потопатиме в воді і не вмре наглою смертю.

— В Семигорах нема де і втопиться, бо в ставках старій жабі по коліно, — сказав Карпо.

— Говори, дурню! Нема де втопиться. Як Бог дасть, то і в калюжі втопишся, — сказав батько.

— Хіба з корчми йдучи. — сердито сказав Карпо і тим натякнув батькові, що батько любить часто ходити до корчми.

— Ти, Карпе, ніколи не вдержиш язика! Все допікаєш мені гіркими словами.

Кайдаш плюнув і знов пішов у повітку стругать вісь.

Хлопці трохи помовчали, але перегодя знов почали балакати спершу тихо, а далі все голосніше, а потім зовсім голосно.

— Карпе! — тихо почав Лаврін, дуже охочий до гарних дівчат. — Скажи-бо, кого ти будеш сватать?

— Ат! Одчепись од мене, — тихо промовив Карпо.

— Сватай Олену Головківну. Олена кругла, як цибулька, повновида, як повний місяць; в неї щоки, мов яблука, зуби, як біла ріпа, коса, як праник, сама дівка здорова, як тур: як іде, то під нею аж земля стугонить.

— Гарна. мордою хоч пацюки бий; сама товста, як бодня, а шия, хоч обіддя гни.

— Ну, то сватай Одарку Ходаківну: ця тоненька, як очеретина, гнучка станом, як тополя; личко маленьке й тоненьке, мов шовкова нитка; губи маленькі, як рутяний лист. З маленького личка хоч води напийся, а сама пишна, як у саду вишня, а тиха, неначе вода в криниці.

Старий Кайдаш аж набік сплюнув, а Карпо промовив:

— Вже й знайшов красуню! Та в неї лице, як тріска, стан, наче копистка, руки, як кочерги, сама, як дошка, а як іде, то аж кістки торохтять.

— Але ж ти й вередливий! То сватай Хотину Корчаківну, — сказав Лаврін і засміявся.

— Чи ти здурів? Хотина як вигляне в вікно, то на вікно три дні собаки брешуть, а на виду в неї неначе чорт сім кіп гороху змолотив.

— Ну, то бери Ганну.

— Авжеж! Оце взяв би той кадівб, що бублика з’їси, поки кругом обійдеш, а як іде.

Карпо прикинув таке слівце, що богомольний Кайдаш плюнув і знов вибіг з повітки.

Хлопці стояли один проти одного, поспиравшись на заступи.

— Господи! чи в вас Бога нема в серці, що ви в таку святу п’ятницю паскудите язики? Чи вам не треба помирать, чи ви не соромитесь святого сонечка на небі? Якого це бісового батька ви стоїте, згорнувши руки, діла не робите, та тільки язиками чорт зна що верзете! — крикнув Кайдаш і почав присікуватись до синів та махать стругом перед самим Карповим носом. Старий був нервний і сердитий, та ще більше сердився од того, що в його од самого ранку й рісочки не було в роті.

— Тату! — сказав гордо Карпо. — Ви покинули майструвати, а ми вам нічого не кажемо.

Старого неначе хто вщипнув. Він заговорив дрібно й сердито, наговорив синам сім мішків гречаної вовни, невважаючи на святу п’ятницю, та й пішов у повітку. Сини почали знов розмовлять.

Црногорске обале руске душе

Руско-црногорска „златна грозница“ трајала је до 2008. Цене су у међувремену баснословно порасле. У 2004. се за 100 хиљада долара на најбољим местима могла купити пристојна троспратна кућа, али већ 2007. је квадратни метар коштао 4–6 хиљада долара. На фотографији: Пераст. Извор: Milachich.

Први који су се заинтересовали за Црну Гору били су Ирци – они су кренули да тамо масовно купују куће крајем 1980-их. После њих су стизали Британци, Немци и богати Скандинавци. Сада се, међутим, у тој земљи досељеници из Западне Европе уопште не примећују јер их је средином прошле деценије преплавио талас Руса.

Ипак, у Црној Гори има много мање стално настањених руских држављана у односу на сав руски новац који је уложен у црногорске некретнине. За наше људе, и за њихов новац, то представља врло згодно растерећење и бег од „брзог и скупог“ живота: лепо је и топло, а уз извесне изузетке и прилично безбедно – тешко може да се пропадне, али не може ни да се озбиљно заради. Уз то треба истаћи да су Руси у Црној Гори на неки начин принуђени да се баве неком пословном делатношћу јер је то најсигурнији начин да се добије боравишна дозвола (поседовање некретнине није довољно).

Читать еще:  Песни буддийской монахини возвращают людям силы

Општа помама је прошла

Прва реч коју научите јесте – ‘полако’. Све се своди на то. Важно је да све тече опуштено и без журбе. Пре среде тешко може било шта да се заврши, као и после четвртка.

Олга Саљникова, Рускиња у Црној Гори

„Само да сте видели како је било пре осам година!“, каже Михаил Бочкарјов, извршни секретар руске заједнице у Црној Гори. „Текле су реке новца. Црногорци су торбама вукли у банке по милион долара, свако ко би купио или продао нешто – кућу, стан, или некакву бараку – гледао је да буде посредник у некој новој купопродаји. Кафане и ресторани се нису затварали по целу ноћ, за сваким столом би седели Руси којима су домаћини гледали да продају све што могу!“

Занесени лепотом Црне Горе, „крупни капиталци“ су после 2000. нагрнули у Црну Гору. Загрејани за куповину вила кренули су у још веће подухвате: Олег Дерипаска је купио половину црногорске индустрије коју чини једна фабрика алуминијума у Подгорици и један рудник боксита. Онда је почео да гради хотеле и одмаралишта. Сергеј Полонски се упустио у изградњу огромног хотела у близини Будве.

После тога се укључила и средња класа. Новинари, адвокати и службеници разних профила водили су по Москви бескрајне разговоре о томе где ће да се населе – у Бококоторском заливу или на Будванској ривијери.

„Златна грозница“ је трајала све до 2008. Цене су за то време баснословно порасле. У 2004. се за 100 хиљада долара на најбољим местима могла купити пристојна троспратна кућа, али већ 2007. је квадратни метар коштао 4–6 хиљада долара.

Велика тајна

Велика је тајна колико Руса има у Црној Гори. Ни руска амбасада ни црногорска министарства не говоре о томе. Већина наших саговорника сматра да се та тајна чува од Европске уније чију наклоност Црна Гора све више намерава да користи, јер ако се превише буде говорило о томе да је та земља постала азил „руских капиталаца“, врло брзо би се добра воља ЕУ изгубила.

Ипак, могуће је извести одређене претпоставке. Познато је на пример да су до 2009. руски држављани у Црној Гори купили око 35 хиљада различитих некретнина. Међутим, тај број није сасвим сразмеран са бројем стално насељених Руса, чак постоји мишљење да их у Црној Гори нема више од 10 хиљада. „Русе је потребно удружити и успоставити систем узајамне помоћи и подршке“, истиче Михаил Бочкарјов који као свој главни задатак види учвршћивање руске заједнице. Руска заједница, основана почетком ове године, најпре је изазивала сумњу – неповерљиви досељеници су чак у њој видели „полуге Кремља“ с обзиром да је заједница регистрована као „званична дијаспора“ уз подршку нашег амбасадора. Затим су сумње полако нестајале: Михаил Бочкарјов ради као пословни саветник, исто као и председник дијаспоре Андреј Хргијан. Основа њихове делатности су правне услуге јер за адвокате у Црној Гори увек има посла.

Бизнис као неизбежно решење

Скоро сви Руси који живе у Црној Гори имају и своје сопствене фирме. Али не због превеликог предузетничког дара или неодољиве потребе за зарадом, већ зато што је то најсигурнији начин за добијање боравишне дозволе. Руси у Црној Гори без визе могу да бораве највише до 30 дана. Краткорочна виза омогућава да се тамо живи 180 дана у години, али не узастопно, већ са дужим прекидима и дељењем тог периода на бар два дела. За оне који желе да стално бораве у Црној Гори постоје само три могућности: да отворе сопствену фирму, да се запосле или да склопе брак са неким ко има држављанство Црне Горе. Власништво некретнине се као основ за стално пребивалиште не рачуна.

Ради добијања боравишне дозволе довољно је да се отвори чак и мала фирма у којој је, на пример, запослен само власник. Најважније је да самом себи исплаћује плату и редовно плаћа порезе. У просеку фирма која није активна уз најнижи лични доходак кошта неких 200 евра месечно. „Фиктивно запослење је још јефтиније и постоји много посредничких фирми које нуде такву могућност“, каже Александар, син Андреја Хргијана, и објашњава: „Та услуга кошта око хиљаду и по евра годишње, међутим има доста случајева када људи плате посредницима и дођу да регулишу боравак, али буду одбијени јер се испостави да они који су им узели новац нису ни помишљали да за њих плаћају порезе“.

Бивши службеник Министарства за спољну трговину РФ а сада пензионер Виктор Матвејев такође је покренуо свој посао: преселио се у кућу у Црној Гори коју су његови синови купили, а како би решио дозволу за боравак, видевши уз то скроман избор у оближњим продавницама, решио је да организује увоз руских намирница пре свега за потребе Руса, не верујући толико у платежну способност Црногораца. Међутим, сада размишља да све остави и да се врати да живи ближе својим унуцима, где има разноврснију храну и боље медицинске услуге.

Место под сунцем

У Ластви Грбаљској, малом месту изнад Будве, међу напуштеним плантажама мандарина брачни пар из Москве има свој коњички клуб. Александра је још увек узбуђена када размишља о њиховом исељавању из Русије са четири коња. Коњи су провели на путу више од два месеца, али су ипак преживели. „Бизнис? – Мора да се шалите!“, одговара она додајући: „Гледамо само да коњи имају довољно за храну. Овамо уопште нисмо дошли ради посла. Наш син има пет година и овде нам је са њиме много лакше. Ту и ђаци прваци могу на улици да зауставе такси, ништа им се неће десити. Док смо били у Москви био је алергичан на све, док овде једе све по реду и за годину дана ниједном није био болестан. Иде у обичан вртић и прича српски скоро исто као и руски.“

За успех у Црној Гори локални менталитет не треба критиковати, него проучавати

Константин Скорњаков, руски предузимач у Црној Гори

По питању обданишта и школа, досељеници из Русије имају два супротна става: једни сматрају да када већ ту живе, онда и деца треба да им буду заједно са локалном децом, док други нису задовољни квалитетом локалног образовања. Зато је и разумљива потреба да се све више отварају руски вртићи и школе. Надежда Лаптева је пре неколико година организовала школу „Каћуша“ у Будви. У њену школу тренутно иде 35 деце, а у новој школској години према њеним очекивањима треба да буде преко 40. „Регистровани смо као огранак московске школе бр. 548 из Царицина. Родитељи код нас за упис детета плаћају 300 евра а затим по 400 евра месечно“, каже Надежда и додаје: „Тиме покривамо плате 20 наставника, изнајмљивање базена и још неке школске активности.“

Црногорска посла

Сваки Рус у Црној Гори другачије доживљава менталитет тамошњих мештана. „Локални менталитет је врло специфичан“, каже Олга Саљникова и објашњава: „То је једно велико село где свако воли да се бави туђим приватним стварима“. Олга је у Москви била врло успешна, као власник маркетиншке агенције „MediaPolis“ била је продуцент групе „Brainstorm“. О пресељењу уопште није размишљала све док није купила стан у Перасту — тада се и преселила. Покушавала је да промовише клуб-ресторан „Пилот Џао Да“ у Котору, али није имала пуно успеха. Сада размишља шта даље, међутим и сама схвата да у тој земљи успешан посао, према руским стандардима, није могућ – пре свега због менталитета. „Прва реч коју научите јесте – ‘полако’“, каже она и наставља: „Све се своди на то. Важно је да све тече опуштено и без журбе. Пре среде тешко може било шта да се заврши, као и после четвртка. “

Посебан менталитет црногорског становништва уочио је и Константин Скорњаков, оснивач д. о. о. „Solaria“ чија је делатност продаја и уградња соларних и електричних система за грејање. „Народ је овде врло конзервативан“, каже он и објашњава: „Људи посебно обраћају пажњу шта раде њихови суседи. Зато ја увек гледам да изаберем неког виђенијег у крају да му уз већи попуст продам систем за грејање, а онда се и његови суседи заинтересују па и они наруче.“ Из године у годину приходи иду 25–30% уз промет од преко 300 хиљада евра. За успех у Црној Гори локални менталитет не треба критиковати, него проучавати“, сматра Константин.

Егзотично пословно окружење

Компанија „Realaxy“ изнајмљује у Петровцу за своје запослене петоспратну кућу. Њихов тим припрема нови пројекат: то би требало да буде „на свету најмоћнији 3D конструктор намењен за дизајн ентеријера – али не за дизајнере, већ за свакога!“ каже шеф тима Иван Дембицки. Развој пројекта је врло напоран, али ће зато бити врло једноставан за коришћење. У 10 часова ујутру почиње радни састанак где се износе планови у једном кафићу на обали, затим следи заједничко купање, а у вечерњим сатима и викендом ту су обавезни излети и обиласци, концерти и роштиљ.

Према условима истакнутим на Интернету, од способности које треба да поседује свако ко би желео да ради у компанији „Realaxy“ наводи се: „куглање, пливање, роњење, скијање, да добро подноси лето девет месеци у години, али је такође пожељна и међународна лиценца за управљање јахтом“. „Уз то на посао не примамо самце – такви су услови“, додаје Дембицки. Инвеститор овог пројекта је, како тврди Иван, задовољан како се све одвија јер је доста уштедео пребацивши свој развојни тим у Црну Гору. „За неколико година смо потрошили мање од милион евра што наравно није ни близу предвиђених расхода за исти такав пројекат у Москви“, објашњава Дембицки. Уштедело се изнајмљивањем повољног пословног простора и нижим платама запослених. „Не ради се о томе да ми штедимо на њима – просто сви они знају да чим посао буде покренут, они ће постати сувласници. Тако да би сада захтевање виших плата било исто што и трошење сопственог новца“, додаје Дембицки.

„Хиљаду петсто евра које ја овде добијам су за Москву ништа, али овде тешко може да се више потроши“, каже 20-годишњи Сергеј Гончар, који је, како би добио садашњи посао, у исто време морао да донесе две важне одлуке – да напусти факултет и да се ожени. И ни због једног се није покајао.

Ссылка на основную публикацию
Статьи c упоминанием слов:
Adblock
detector