0 просмотров
Рейтинг статьи
1 звезда2 звезды3 звезды4 звезды5 звезд
Загрузка...

Умиљате слике деце и животиња

Хибриди људи и животиња – катастрофа наших дана – II део

Генетски модификовани производи данас више никога не чуде. Модификовани људи и животиње сада се тек припремају да постану део свакодневног живота. И да га заувек промене до непрепознатљивости. Шта се може очекивати од химера из научних лабораторија, и да ли су оне заиста озбиљна претња?

Зашто научници продиру у генетски код живих бића и врше његове модификације? Своја размишљања по овом питању за „Глас Русије“ износи зоолог Дмитриј Исонкин.

– Ту може бити неколико одговора. Као прво, то су научно-истраживачка интересовања, да се дође до разумевања, на који начин се одвија формирање ембриона и ћелија, да ли је могуће међусобно спојити два генетска кода, а да не дође до одбацивања. Друго, веома је значајан медицински аспект. Научници траже начин искорењавања на данашњи дан неизлечивих болести, преко страног ДНК другог организма, резистентног на ово обољење. И као треће, то може бити комерцијално веома исплатив подухват будућности, јер је познато, да се сада у телима животиња узгајају донорски органи, који су веома скупи.

Међутим, као што је и са ГМО-производима, модификовани живи организми могу да представљају значајну претњу. Сви експерименти који се предузимају у генетичком инжењерингу морају проћи дуготрајне тестове, да би дошли до сазнања како ће се понашати коначно формирани живи организам. Већина експеримената данас се обављају на лабораторијским мишевима, чија је дужина живота природно крајње кратка, па се могу проследити квалитативне промене у организму на примеру неколико генерација, а то је веома тешко постићи када се ради о већим животињама, а поготову о људима.

Према закону, сви хибриди-химере морају бити уништене најкасније до четрнаестог дана живота, али како онда доћи до сазнања о утицају мешовитих гена на наредне генерације? Испада, да владе свесно забрањују темељна истраживања хибридизације људи и животиња. Али то се највероватније дешава само на папиру. А у стварности?

Можемо само претпостављати као функционишу затворене лабораторије, али је сигурно, да уколико и када направе хибридно створење, мало је вероватно да ће га уништити након две недеље: најзначајнија сазнања долазе управо из периода полног сазревања, када квалитативне карактеристике организма прелазе на други ниво и може се пратити понашање гена у одраслом стању, као и приликом укрштавања одраслог хибрида са другим хибридом.

Експерименти са химеризацијом људи и животиња по својој суштини имају исто тако илегалан статус, као и клонирање људи. Ове „игре у Бога“ са стварањем нових живих створења на вештачки начин могу да проузрокују нешто незамисливо. На пример, релативно скоро је часопис Cell Research, који издаје Шангајски институт цитологије и Академија наука НР Кине, обавестио читаоце о успешном експерименту укрштавања човека и кунића. За постизање овог циља, кинески научници су ослободили јајну ћелију кунића (женке) од матичне ДНК, након чега је имплантиран људски ДНК. Добијено је око 400 ембриона, од којих су биле издвојене матичне ћелије за даља истраживања, а хибриди су били уништени. Сада научници планирају стварање нових хибрида на бази људског ДНК и других животиња.

Каква ће то бити створења – није јасно. Такође није јасно, колико ће дуго трајати забрана сличних манипулација са генетским кодом живих организама. Јер ако само за тренутак замислимо да се експерименти легализују, као и саме химере, онда ће се наш свет заиста променити до непрепознатљивости. И на посао ћете ићи у окружењу човека-свиње, човека-јарца и човека-магарца. Све као у старим добрим бајкама?

Читать еще:  Социальные сети и духовная жизнь

Фарска Острва, традиција и животиње: Убијено 1.400 делфина у дану, бес у свету

Аутор фотографије, Getty Images

Лов на китове је традиција на Фарским Острвима (архивска фотографија)

Упозорење: Овај чланак садржи информације и фотографије које неким читаоцима могу бити узнемирујуће.

Пракса лова на делфине на Фарским Острвима изазвала је бес након што је више од 1.400 сисара убијено у, верује се, рекордном улову.

Јато белих делфина у недељу је утерано у највећи фјорд на територији северног Атлантика.

Чамцима су их потиснули у плитке воде на плажи Скалаботнур у Ејстуроју, где су убијани ножевима.

Трупла су извучена на обалу и подељена мештанима за исхрану.

  • Китови надомак истребљења — „реална и врло озбиљна» претња
  • Хоће ли нестати ружичасти делфини из Хонгконга
  • Тужне слике на обалама Аустралије — скоро 200 мртвих китова

Снимци и фотографије лова приказују делфине како се батргају у водама поцрвенелим од крви док стотине људи гледају с плаже.

Познат као млевење (или Гриндадрап како га зову локалци), лов на морске сисаре — пре свега китова — традиција је која се већ стотинама година практикује на удаљеним Фарским Острвима.

Влада Фарских Острва наводи да се у просеку годишње улови око 600 пилот китова.

Бели делфини лове се у мањем броју, попут 35 у 2020. и 10 у 2019. години.

Присталице кажу да је лов на китове одржив начин прикупљања хране из природе и важан део њиховог културног идентитета.

Активисти за права животиња годинама се противе, сматрајући клање окрутним и непотребним.

Лов у недељу није био другачији, јер су међународне групе за заштиту животиња позвале ловце да осуде масакр.

Али размере убијања на плажи Скалаботнур шокирале су многе мештане и чак изазвали критике неких који су укључени у ту праксу.

Бјарни Микелсен, морски биолог, навео је да је ово највећи број делфина до сада убијених у једном дану на Фарским Острвима, аутономној територији Данске.

Рекао је да је претходни рекорд био 1.200 током 1940. године.

Следећи највећи улов био је 900 1879. године, 856 делфина је убијено 1873. а 1938. године 854, рекао је Микелсен.

Наследство блудне деце

Припремајући своју верну децу за благодатно време Великог поста, за време изузетних духовних подвига и покајања Црква нашој пажњи нуди причу о блудном сину (в.: Лк. 15, 11-32).

Данас смо у одломку из Јеванђеља поново чули овај, може се рећи, један од најпознатијих сижеа из Јеванђеља, који је нашао свој одраз у многим делима људског стваралаштва. Причу о блудном сину коју је Господ понудио окупљеним људима и ученицима. То је прича о томе како је један богати човек имао два сина. И један од њих је рекао оцу да му издвоји део наследства који му припада. Отац се није супротставио сину и по својој љубави је учинио оно што је овај тражио, те му је дао све што му припада. Имање је било прилично велико, зато што је овај човек био богат. После тога је син узео све и напустио је кућу свог оца и врло брзо је проћердао и спискао све ово богатство живећи блудно. Протраћио га је с блудним људима, потрошио га је. Поред тога, у области у којој се налазио наступила је страшна глад. Тако да је овај човек који је одрастао у доброј кући морао да се придружи једном од становника ове земље и да напаса његове свиње, до те мере понижења је дошао. Трпео је такву нужду и глад да му је било драго да поједе оно што су људи давали свињама да једу, али ни то није добијао.

Читать еще:  Ученые считают, что пьянство приводит к слабоумию

Али се овај блудни син опаметио, освестио се и помислио је: „У кући мог оца најамници живе боље него ја сад.“ Одлучио је да се врати, да се покаје пред оцем и да га замоли да га прими, сад више не као сина, већ као најамника, као радника и слугу.

Чим је отац пун љубави сазнао да се приближава његов син, био је ганут, истрчао му је у сусрет, загрлио га је, наредио да му се да најбоља одећа, прстен на руку, чизме, и наредио је да се приреди гозба, и радовао се овом неочекиваном повратку изгубљеног детета.

Дарови које је син захтевао и добио од оца јесу они дарови које сви ми од рођења добијамо од Бога: лепота, памет, способности и таленти. Ко је узрочник наше лепоте и способности, ко је извор снаге? Наравно, људи кажу да човек личи на оца и мајку. Али је то пре свега Творац неба и земље, Он, Уметник, ствара тако дивна створења и даје им колосалне способности, и умне, и духовне; поред тога, хришћанима су дати још и дарови Светог Духа које добијају на крштењу у Цркви.

Међутим, често човек себи приписује ове дарове и таленте, удаљава се од Бога, не жели више да живи под кровом Његовог дома, да слуша Његове заповести, да испуњава Његове молбе, жели сам безгранично да ужива у свом животу. И често овакав човек великом брзином троши све своје таленте и доспева у страшно стање. И без обзира на то да ли то схвата или не, и он почиње да напаса свиње – постаје чобанин свиња.

Свети оци под јеванђељским свињама подразумевају људске страсти, односно, човек не жели више да служи Богу и да пребива у божанској благодати и неминовно се налази у друштву ових свиња: помисли, страсти којима служи, и храна коју је спреман да једе – све је то свињско.

Да бисмо схватили какву упечатљиву слику је Господ описао слушаоцима треба да имамо на уму да су Његове речи биле упућене Јеврејима за које је свиња била нечиста животиња. Он је то говорио показујући дубину пада несрећног сина. Од члана породице и наследника богатог човека он се претворио у чобанина и човека који једе са свињама. Свиња је по својој природи прилично прљава животиња. Данас смо ми, рођени у градовима, одвојени од земље, од рада, па ове јеванђељске речи просто не схватамо у потпуности. У том смислу је корисно да кад нам се пружи прилика одемо у свињац и да тамо осетимо како све смрди… како је то одвратан смрад. Међутим управо то је смрад греха и обличје греха. Само што га већина људи не осећа у свакодневном животу – за нас је смрад греха постао мирис скупоценог парфема. Видимо грех око себе, али најчешће не видимо његово истинско лице, не осећамо његов смрад.

Данас се многе ствари називају лепотом, сјајем и успехом: тај и тај конкурс, та и та агенција, тај и тај фестивал, та и та награда, продавница таквих и таквих ствари – све је то заоденуто у лепоту и миомирис, и само деца Божија могу да осете истински смрад и одвратност свињства које овај свет назива лепотом, успехом и нечим добрим. И људи који посвећују своју живот служењу овим стварима пате, њихова душа је гладна. Али је Господ спреман да их прими, видимо да је само покајање овог сина изазвало такву љубав, па још и дарове од стране оца, односно Бога.

Читать еще:  Брак с иноверцем: подводные камни

У причи постоји још један син. Како је он реаговао кад је видео да се његов брат вратио, кад је видео радост својих најрођенијих, слугу и оца? Са завишћу и увредом је почео да се жали оцу. И свог брата он не назива братом, већ каже: „Овај твој син је потрошио с блудницама своје имање, а ти се толико радујеш његовом повратку. А ја, који сам увек био с тобом, нисам удостојен такве љубави.“ Нажалост, и нама се то често дешава. Овај грех, ова навика да завидимо ближњем и да га осуђујемо врло често односи превагу над хришћанском љубављу у нама. Чим неко у Цркви или просто неко поред нас уради нешто добро, у нашем срцу се одмах рађа завист, критика и осуда. Чини нам се да би боље било да нису урадили ништа добро, зато што то нисмо ми урадили. То је врло страшна енергија, страшна сила која нас раздваја. Исто се односи и на то кад не верујемо да се човек поправио, да је променио свој живот, да је постао другачији. Волимо да се сећамо и да говоримо само оно лоше што је повезано с њим.

Шта је покајање? Покајање је извор радости, не само за човека који се покајао, већ и за Анђеле. У истој глави по Луки, пре него што је испричао ову причу Господ управо каже: „Анђели се радују због једног грешника који се покајао и вратио“ (в.: Лк. 15, 10). Ми не желимо да будемо анђели, желимо да будемо јавни тужиоци и судије и врло често не можемо да поделимо ову радост с анђелима.

Покајање је пут ка спасењу, ка обожењу, повратку у дом нашег Небеског Оца, и овај блудни син није само наш ближњи или рођак који је у принципу далек од Цркве, то смо сви ми. Многи од нас су прешли овај пут, многи кад се једном нађу у Цркви почињу да се опуштају, да отпадају, да се враћају овом свињском кориту и да заборављају божанску благодат.

Апостол данас каже да су наша тела сасуди Божији, да у њима треба да прослављамо Бога, он буквално каже да тела нису створена за блуд, ни духовни, ни физички, већ за прослављање Бога (в.: 1 Кор. 6, 13).

Долази време покајања, изузетне духовне радости, у жалости због греха и радости због сједињења с Богом. И свако од нас треба да дели ову радост заједно с анђелима и треба да се потрудимо да на све начине некога доведемо на ову Трпезу сопственим примером и својом љубављу. Не као овај старији брат који је осуђивао брата-грешника, већ као отац, као слуга да доведемо, како бисмо сви заједно, као што је данас рекао апостол, прослављали Бога и у нашим телима и у нашим душама које су Божије.

Ссылка на основную публикацию
Статьи c упоминанием слов:
Adblock
detector