0 просмотров
Рейтинг статьи
1 звезда2 звезды3 звезды4 звезды5 звезд
Загрузка...

Зашто се Воздвижење Крста Господњег слави 27. септембра

Канон на Воздвижение Креста Господня

Песнь 1

Ирмос: Крест начертав Моисей впрямо жезлом, Чермное пресече Израилю пешеходящу: тойже обратно, фараоновым колесницам ударив совокупи, вопреки написав непобедимое оружие. Тем Христу поим Богу нашему, яко прославися.

Припев: Слава, Господи, Кресту Твоему Честному.

Образ древле Моисей пречистыя страсти в себе самом прообрази, священных среде стоя: Крест же вообразив, простертыми победу дланьми воздвиже, державу погубив Амалика всегубителя. Тем Христу поим, Богу нашему, яко прославися. (Дважды).

Слава: Возложи Моисей на столпе врачевство, тлетвориваго избавления и ядовитаго угрызения, и древу образом креста, по земли пресмыкающагося змия привяза, лукавный в сем обличив вред. Тем Христу поим, Богу нашему, яко прославися.

И ныне: Показа небо Креста победу благочестия держателю и царю богомудру, врагов в немже злосердных низложися свирепство, лесть же превратися, и вера распростреся земным концем Божественная. Тем Христу поим, Богу нашему, яко прославися.

Песнь 3

Ирмос: Жезл во образ тайны приемлется, прозябением бо предразсуждает священника: неплодящей же прежде церкви, ныне процвете древо Креста в державу и утверждение.

Слава, Господи, Кресту Твоему Честному.

Яко испусти ударяемь воду краесекомый непокоривым людем и жестосердым, богозванныя проявляше Церкве таинство, еяже Крест держава и утверждение. (Дважды).

Слава: Ребром пречистым, копием прободенным, вода с кровию истече, обновляющая завет, и омывательная греха: верных бо Крест похвала и царей держава и утверждение.

И ныне: Ребром пречистым, копием прободенным, вода с кровию истече, обновляющая завет, и омывательная греха: верных бо Крест похвала и царей держава и утверждение.

Господи, помилуй. (Трижды.) Слава, и ныне:

Седален, Глас 4-й

В тебе, треблаженне и жизнодавче Кресте, людие учреждающеся, спразднуют с невещественными лики; чини архиерейстии благоговейно воспевают, множество же монашествующих и постников покланяются, Христа же распеншагося вси славим.

Песнь 4

Ирмос: Услышах, Господи, смотрения Твоего таинство, разумех дела Твоя, и прославих Твое Божество.

Слава, Господи, Кресту Твоему Честному.

Горькородныя преложи древом Моисей источники в пустыни древле, Крестом ко благочестию языков проявляя преложение.

Слава, Господи, Кресту Твоему Честному.

Глубине внедривый секущую, издаде Иордан древу, Крестом и крещением сечение лести знаменуя.

Слава: Священно ополчаются четверочастнии людие, предходяще образом свидетельства скинии, крестообразными чинми прославляеми.

И ныне: Чудно простираемь, солнечныя лучи испущаше Крест, и поведаша небеса славу Бога нашего.

Песнь 5

Ирмос: О, треблаженное Древо, на немже распяся Христос, Царь и Господь, имже паде древом прельстивый, тобою прельстився, Богу пригвоздившуся плотию, подающему мир душам нашим.

Слава, Господи, Кресту Твоему Честному.

Тебе, приснопетое Древо, на немже простреся Христос, Едем хранящее обращающееся оружие, Кресте, устыдеся: страшный же Херувим уступи на тебе пригвожденному Христу, подающему мир душам нашим. (Дважды).

Слава: Подземных силы противныя Креста страшатся начертаема знамения на воздусе, по немуже ходят небесных и земнородных роди, колена преклоняюше Христу, подающему мир душам нашим.

И ныне: Зарями нетленными явлься Божественний Крест омраченным языком, заблужденным в прелести, Божественный свет облистав, усвояет на нем пригвожденному Христу, подающему мир душам нашим.

Песнь 6

Ирмос: Воднаго зверя во утробе, длани Иона крестовидно распростер, спасительную страсть проображашe яве. Тем тридневен исшед, премирное Воскресение прописаше, плотию пригвожденнаго Христа Бога, и тридневным Воскресением мир просвещшаго.

Слава, Господи, Кресту Твоему Честному.

Старостию преклонився, и недугом отягчен исправися Иаков, руце пременив, действие являя жизноноснаго Креста: ибо ветхость законнаго сеновнаго писания новописа, на сем плотию пригвоздивыйся Бог, и душегубительный недуг лести отгна. (Дважды).

Слава: На юныя возложив длани Божественный Израиль, крестовидно главы являше, яко старейшая слава, законослужители людие. Темже подмневся тако испрельститися, не измени жизноноснаго образа: превзыдут бо людие Христовы Божии, новоутверждении, вопияше, Крестом ограждаеми.

И ныне: На юныя возложив длани божественный Израиль, крестовидно главы являше, яко старейшая слава, законослужители людие: темже подмневся тако испрельститися, не измени жизноноснаго образа: превзыдут бо людие Христовы Божии, новоутверждении, вопияху, Крестом ограждаеми.

Господи, помилуй. (Трижды.) Слава, и ныне:

Кондак, глас 4-й

Вознесыйся на Крест волею, тезоименитому Твоему новому жительству щедроты Твоя даруй, Христе Боже, возвесели нас силою Твоею, победы дая нам на супостаты, пособие имущу Твое, оружие мира, непобедимую победу.

Иже до третияго небесе восхищен бысть в рай, и глаголы слышав неизреченныя и Божественныя, ихже не леть языки (человеческими) глаголати, что Галатом пишет, яко рачитилие писаний прочтосте и познасте: мне, глаголет, хвалитися да не будет, токмо во едином Кресте Господни, на немже страдав уби страсти. Того убо и мы известно держим, Крест Господень, хвалу вси, есть бо нам спасительное сие Древо, оружие мира, непобедимая победа.

Песнь 7

Ирмос: Безумное веление мучителя злочестиваго люди поколеба, дышущее прещение и злохуление богомерзкое, обаче три отроки не устраши ярость зверская, ни огнь снедаяй, но противодышущу росоносному духу, со огнем сущу пояху: препетый отцев и нас Боже благословен еси.

Слава, Господи, Кресту Твоему Честному.

От древа вкусив первый в человецех, в тление вселися: отвержением бо жизни безчестнейшим осудився, всему роду телотленен некий, яко вред недуга преподаде. Но обретше земнороднии воззвание крестным Древом, зовем: препетый отцев и нас Боже благословен еси. (Дважды).

Слава: Разруши повеление Божие преслушание, и древо принесе смерть человеком, еже неблаговременно причастно бывшeе: во утверждение же зело честнаго, оттуду жизни древо возбраняемо бе, еже разбойнику злоумершу отверзе, благоразумно зовущу: препетый отцев и нас Боже благословен еси.

И ныне: Жезла объемлет край Иосифова будущая зря Израиль, царствия державное, яко возъимуществит преславный Крест, проявляя. Сей бо царей победоносная похвала, и свет верою зовущим: препетый отцев и нас Боже, благословен еси.

Песнь 8

Ирмос: Благословите отроцы, Троицы равночисленнии, содетеля Отца Бога, пойте снизшедшее Слово, и огнь в росу претворшее, и превозносите всем жизнь подаваюшаго Духа Всесвятаго, во веки.

Слава, Господи, Кресту Твоему Честному.

Воздвизаему Древу, окроплену Кровию воплощшагося Слова Бога, пойте небесныя силы, земных воззвание празднующе людие, поклонитеся Христову Кресту, имже миру востание во веки. (Дважды).

Слава: Земнороднии дланьми, строителие благодати Крест, на немже стояше Христос Бог, возносите священнолепно, и копие, Божия Слова Тело прободшее. Да видят языцы вси спасение Божие, славяще Его во веки.

И ныне: Божественным судом предъизбрании веселитеся христианстии вернии царие хвалитеся победоносным оружием, приемше от Бога Крест Честный: в сем бо колена, браней дерзости ищуще, разсыпаются во веки.

Песнь 9

Ирмос: Таин еси, Богородице, рай, невозделанно возрастивший Христа, Имже крестное живоносное на земли насадися Древо, тем ныне возносиму, покланяющеся Ему, Тя величаем.

Слава, Господи, Кресту Твоему Честному.

Да возрадуются древа дубравная вся, освятившуся естеству их, от Негоже из начала насадишася, Христу распростершуся на Древе. Тем ныне возносиму покланяющеся Ему, Тя величаем.

Слава, Господи, Кресту Твоему Честному.

Священный воста рог, и глава всем богомудрым Крест, имже грешных мысленно стираются роги вси. Тем ныне возносиму, покланяющеся Ему, Тя величаем.

Ирмос: Снедию древа роду прибывшая смерть, Крестом упразднися днесь: ибо праматерняя всеродная клятва разрушися, прозябением чистыя Богоматере, Юже вся силы небесныя величают.

Горести убийственныя, яже от древа не оставив, Господи, Крестом бо сию совершенно истребил еси. Сего ради и древом услади иногда горесть вод Мерры, прообразующее Креста действо, еже вся силы небесныя величают.

Слава: Непрестанно гружаемыя мраком праотца, Господи, Крестом возвысил еси днесь: яко бо лестию весьма неудержанно естество преднизведеся, всеродне ны паки исправи свет Креста Твоего, Егоже вернии величаем.

И ныне: Да образ покажеши миру покланяемый Господи, Креста, во всех, яко преславный на небесех изобразил еси, светом безмерным озарен, царю всеоружие непобедимое. Тем Тя вся силы небесныя величают.

Задостойник, глас 8-й

Таин еси, Богородице, рай, невозделанно возрастивший Христа, Имже Крестное живоносное на земли насадися древо. Тем ныне возносиму покланяющеся ему, Тя величаем.

Величание

Величаем Тя, Живодавче Христе, и чтим Крест Твой святый, имже нас спасл еси от работы вражия.

Читать еще:  В ДТП на Украине погибли семь священников

Православная Жизнь

27. септембра (14. септембра, стари стил) Света црква прославља дан Воздвижења Часног Крста.

Это двунадесятый праздник один из самых необычных в нашем церковном календаре.

И одна из особенностей – в дате этого праздника.

«А что тут особенного?» – подумают многие. Все ясно, когда нашли, тогда сразу и воздвигли, и день сохранился в истории.

И лишь некоторые любители церковного календаря вспомнят, что весной, 19 (6 по ст. ст.) марта, в календаре стоит странный праздник «Обретение Честнаго Креста и гвоздей святою царицею Еленою в Иерусалиме». Мало того, в третье воскресенье Великого поста в богослужениях тоже вскользь вспоминаются события обретения и воздвижения. Давайте попробуем разобраться.

Дело в том, что история не сохранила точной даты событий, произошедших в Иерусалиме при царице Елене. Мало того, современные историки даже год указывают или 325 или 326-й. Откуда же взяты даты нашего календаря?

С весенними праздниками становится ясно, если мы посмотрим в историю Византии. В 614 году персы напали на Иерусалим, разграбили город и похитили Крест. Долгие 17 лет Крест был в плену и только в марте 631 году император Ираклий вызволил святыню из пленения. В честь этой победы и нового обретения Животворящего Креста и были установлены весенние праздники.

А что же с 27 сентября? Тут мы вновь должны обратиться к церковному календарю и посмотреть на праздник, который церковь празднует накануне – Обновление (Освящение) храма Воскресения Христова в Иерусалиме.

После обретения Креста император Константин приказал на месте, где был найден Крест (а это было как раз возле Голгофы и Живоносного Гроба) построить большой храмовый комплекс – храм Воскресения Христова. Этот храмовый комплекс дошел и до наших дней, хотя и перестраивался множество раз. Мы его знаем как Храм Гроба Господня в Иерусалиме. Строительство этого храма продолжалось почти 10 лет и было закончено около 335 года. Храм был торжественно освящен. И воспоминание освящение этого храма стало третьим по важности праздником в Иерусалимской Церкви после Пасхи и Богоявления (так в Иерусалиме долгое время называли совместный праздник Рождества и Крещения). Историки до сих пор спорят, почему день освящения храма начали праздновать 26 (13) сентября. Некоторые, предполагают, что храм был освящен в этот день, некоторые возводят эту дату к еврейскому празднику Кущей, который празднуется в эти дни, проводя тем самым параллель между освящением храма Воскресения в Иерусалиме и освящением Первого храма царем Соломоном, которое случилось в дни праздника Кущей. Как бы там не было, но 26 (13) сентября стали праздновать день освящения Храма в Иерусалиме.

Так при чем же тут Воздвижение, спросите вы. Дело в том, что праздник обновления праздновали 8 дней. На 2-й день праздника, согласно описанию богослужения, в Иерусалиме народу показывали Крест Господень, об этом говорит и Житие прп. Марии Египетской, которое мы читаем каждый великий пост. Мария пришла в храм, чтобы поклониться древу Креста в праздник Воздвижения, но не могла это сделать по своим грехам. Такое, некое особое празднование на 2-й день праздника очень часто встречается в нашем календаре. Вспомним, что на 2-й день после Рождества мы совершаем собор (т. е. собрание) в честь Божией Матери, на 2-й день после Крещения собор в честь св. Иоанна Предтечи и т.д.

Однако, постепенно праздник в честь Креста Господня стал праздноваться пышнее и торжественней дня Освящения храма Гроба Господня и с течением времени праздник Обновления стал считаться всего лишь предпразднественным днем перед праздником Воздвижения. До сих пор богослужение Воздвижения хранит следы того, что этот день изначально всего-лишь часть другого праздника. В одном из песнопений мы слышим: «…днесь Христо́во Воскресе́ние обновля́ется,/ и концы́ земли́ ра́дуются,/ в кимва́лех дави́дски песнь Тебе́ принося́ще и глаго́люще:/ соде́лал еси́ спасе́ние посреде́ земли́, Бо́же,/ Крест и Воскресе́ние,/ и́хже ра́ди нас спасл еси́, Бла́же и Человеколюбче…»

В заключение еще один интересный факт. Вы никогда не задумывались почему праздник Преображения Господня мы празднуем 19 (6) августа? По одному из церковных преданий это событие случилось за 40 дней до Распятия. А теперь отсчитайте 40 дней после праздника преображения – получится именно день Воздвижения Честнаго Креста. Составители нашего календаря ясно видели связь между воспоминанием Распятия и праздником Воздвижения. Именно поэтому за богослужением в этот день мы вновь читаем рассказ о Распятии, и именно поэтому в этот день мы соблюдаем пост – воспоминая великого таинство нашего спасения, которое Бог изволил сделать на Кресте.

Александр Адоменас,
магистр богословия

Воздвижење часног крста – Крстовдан

27. септембра 2012.

Српска православна црква и верници 27. септембра (14. септембра по јулијанском календару) славе Крстовдан или Воздвижење (подизање) часног крста. То је црквени и народни празник којим се прославља догађај када је цар Константин поставио крст у Риму у част победе над царом Максенцијем

Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи хришћане, те Римљани послаше писмо цару Константину, да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством Часног Крст. Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу. У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: “Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма”.

Царица Јелена (мајка цара Константина) у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст, поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима: ИС ХС НИКА – Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин.

Када је цар Хозроје освојио Јерусалим, однео је са собом и Часни Крст. После 14 година, цар Ираклије га је вратио у Јерусалим. Носио га је на леђима. Али, наједном стаде, не могавши ни корак даље. Патријарх Захарија виде ангела који спречава цара да у раскошном оделу иде под Крстом, и то путем којим га је Господ носио бос и понижен. И цар у бедном оделу и бос унесе Часни Крст у храм Васкрсења.

Владика Кирило: Спасавамо се састрадавањем

На празник Воздвижења Часног Крста Господњег, у цркви Светог Георгија под Горицом, Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички Кирило је служио Свету архијерејску литургију. Преосвећеном Епископу су саслуживала браћа свештенослужитељи: протојереј-ставрофор Мирчета Шљиванчанин, старешина храма, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј-ставрофор Драган Станишић, јереј Павле Божовић, јеромонах Амфилохије, настојатељ манастира Светога Симеона Мироточивог на Немањиној обали и ђакон Иван Црногорчевић. За певницом је одговарао мешовит састав појаца, парохијана овог светог храма.

Читать еще:  Чи може мирянин бути місіонером?

Након прочитаног јеванђелског зачала, пастирском бесједом се вјерном народу обратио Епископ Кирило.

“Када је Света царица Јелена нашла три крста на Голготи, а пошто нису знали који је Крст Господњи, у том трену је пролазила поворка са мртвацем; полагали су редом крстове на њега и кад су положили Господњи Крст, мртвац је васкрснуо“, казао је преосвећени, објаснивши да ствар није у облику ни у материји, већ у сили и благодати Божијој која је са Часним Крстом.

Епископ Кирило је подсјетио вјерне и на чињеницу да су наши прародитељи Адам и Ева сагријешили у рају, на дрвету познања добра и зла, те иако им је Господ рекао да не једу од тог дрвета, они га нису послушали и зато је Спаситељ свијета требао да пострада на дрвету, да би спасио свијет и да би био та животворна храна која ће нас избавити од Адамовог преступа. “Дакле, пошто су изгнани из раја, Еви је речено да ће у мукама рађати своју дјецу и Адаму да ће у зноју обрађивати земљу”, подсјетио је, говорећи о њиховом изгнању из раја, те указао да је Он дао обећање доласка Спаситеља, али и да им је уједно дао и један дар који многи не доживљавају као дар, а то је дар страдања.

Владика је испричао свједочанство једног духовника, који је женама које би хтјеле да абортирају, говорио да не убијају дијете већ да га дају њему да се он брине, а после порођајних мука које је та жена претрпјела, дакле пошто је претпјела страдање за то дијете, ниједна није помислила да га да њему, него све су задржале ту дјецу. Такође је објаснио да је страдање дар јер тиме утврђујемо љубав, ту главну добродетељ. “Према том дјетету мајка утврђује љубав кад га добије кроз ту велику муку”, рекао је.

“Како на нас треба да дјелује Распеће Господње? Да изазове састрадавање, а то нам показују његова мајка, Марија Дјева и жене мироносице и апостоли који су састрадавали са њим”, рекао је Владика и додао да тако ми у себе примамо ту силу крста, схватамо дубину Његове жртве.

Епископ је такође казао да страдање има силу једино уколико страдамо на правди Божијој. “Воздвижење Крста, оно нам даје вертикалу страдања јер крст мијења наш координатни систем, он нас веже за небо. До тада је страдање водило доље, у смрт, у гробницу, а од тада води горе и управо је то промјена координатног система, промјена наше оријентације, према небу, а не према земаљским стварима“, нагласио је и додао да то све иде у домен расуђивања, које нас често може одвести до неке срдачне хладноће, тако да треба да се пазимо тог несастрадавања.

Владика Кирило је рекао да у овдје у хришћанству може да се стави знак једнакости са милосрђем, јер нам у Светом писму каже да нам Господ неће судити по томе шта смо урадили, већ да ли смо састрадавали са својим ближњим.

Говорећи да нам је ова пандемија изврстан дар, Његово преосвештенство сматра да је она наравно негативна појава и да је сама зло по себи јер људи умиру, страдају, али она нам даје и могућност да састрадавамо, да партиципирамо са тим болом, тако да ми тиме просвећујемо наш унутрашњи простор.

“Ја сам, живјећи у том католичком свијету дуже вријеме, гледао њихове обичаје црквене и видио сам да су се у суштини зауставили ту негдје око крста. Има код њих огромно распеће у храму и нема ништа друго. Мало су те њихове катедрале, за нас хладњикаве, нема фресака, нема икона… Нијесам могао то да разумијем”, почео је Владика и закључио да је схватио кад се се сусрео са једном протестанткињом, која га је питала зашто он онда носи крст, кад је Христос Васкрсао, а Владика јој је уз Божију помоћ одговорио да Христос јесте васкрсао, али да треба да се запитамо јесмо ли ми васкрсли.

“Сви догађаји после страдања Христовог на Голготи, остали су у уском кругу ученика. Апостол Павле тамо набраја, јавио се Јакову, јавио се 500 браће, јавио се Луки и Клеопи на путу за Емаус… Све је то остало у уском кругу Ученика и наравно пренијето нама, кроз Света Писма и кроз њихова свједочанства”, рекао је и запитао се зашто је то тако. “Зато што су ти људи, већ овдје били васкрсли. Све што се односи на Васкрсење и догађаје послије тога, то је ствар будућега вијека и то само могу да виде и да осјете они који су заиста у овом животу достигли Царство Небеско”, нагласио је и додао да другог пута за нас осим крсног нема, те да не треба да хулимо и ропћемо

“Без страдања, без аскезе, без Крста, нема спасења. То и Његош каже: Страдање је Крста, добродетељ“, подсјетио је и рекао да је потребно да срдачно испитујемо своје саосјећање и састрадавање, да се унутрашње освећујемо када дође тај плач срдачни – због неправде у свијету, због зла…

“Видјели смо жестокосрдност код Јевреја који су говорили: Немамо ми другога цара без римског императора, није Он наш цар, а они су били највећи револуционари, бунили се и дизали буне. Знамо оног Вараву што је био заробљен са Христом, он је због буне био затворен, убијао је римске војнике и очекивала га је смртна казна коју је он избјегао”, подсјетио је Владика Кирило и надовезао се да су били спремни да казне Исуса Христа под видом тога да они немају другога цара. “Значи, они су спремни да прихвате римскога цара, само да се ослободе тога који много смета, али су тиме сами себе осудили“, закључио је.

Рекавши да је на Голготи био суд овоме свијету. Да је свијет сам себе коначно пресудио, да није спреман да прими Бога. “Немојмо да се вежемо за овај свијет, дајмо да се, кроз умносрдачну молитву, кроз скрушено срце, кроз осјећања, према Богу и ближњему, избављамо и да се духовно рађамо”, нагласио је и рекао да је једини пут из овога свијета духовно рађање.

“Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости, дакле потребан је тај саосјећај. Нећемо ништа од овога свијета, јер постимо данас, не остаје овај свијет, остајемо само ако смо с Богом и тај двиг Господ од нас очекује”, објаснио је и сјетио се почившег свештеника Димитрија Смирнофа који сенедавно упокојио, а био је велики проповиједник нашега времена. “Дакле, ако почнемо са том логиком, да не саосјећамо, почеће да нам сметају и људи. Таква је била идеологија нацизма”, упозорио је и додао да се онда претварамо се у звијери, ако немамо милосрђе, те су нам потребни болесни, стари, богаљи, сви су нам они потребни због тога што је хришћанство једнако милосрђу, а тај осјећај срца ће на с спасити.

“Промијенила се мјера у свијету, систем вриједности се промијенио, а нама није битно ништа, не треба нам злато и сребро овога свијета, потребно је једино да се сјединимо с Богом, нарочито кроз Свете тајне Цркве. Нека нам Господ својим Часним Крстом дарује, покаже и нека нас спаси”, закључио је Његово преосвештенство у својој бесједи, у храму под Горицом.

Након примања Свете тајне причешћа, заједничарење Епископа, свештенослужитеља и вејерног народа Божијег настављено је у Светогеоргијевском дому, уз пригодно послужење.

Подешавања / Settings

  • Почетна
    • Ударна вест
    • Вести дана
    • Актуелно
    • Видео
  • Србија
    • Политика
    • Друштво
    • Економија
    • Култура
    • Занимљивости
  • Свет
    • Словени
    • Регион
  • Православље
  • Мишљење
    • Анализе
    • Интервјуи
  • Спорт
  • Историја
    • Српска историја
    • Страдалник
    • Светска историја
  • Почетна
  • ПРАВОСЛАВЉЕ
  • ПРАВОСЛАВНИ КАЛЕНДАР: 27. септембар (14.септ.)+++ ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА – КРСТОВДАН
  • ПРАВОСЛАВЉЕ
Читать еще:  Анаболические стероиды

ПРАВОСЛАВНИ КАЛЕНДАР: 27. септембар (14.септ.)+++ ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА – КРСТОВДАН

РЕКЛАМЕ *

Воздвижење (поздизање) часног крста – Крстовдан
Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим.

Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан.

Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено.

А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију.

У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.

Тропар (глас 1):
Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнаја даруја, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.

Света Плакила царица
Супруга цара Теодосија Великог. Била истинита хришћанка и по уму и по делима. Нарочито се одликовала помагањем бедних и болесних људи. Када су јој неки говорили, да се то не слаже с царским достојанством, она је одговорила: „царском звању приличи, да помаже новцем; моје пак личне трудове (око ништих) ја дајем Ономе који је благоизволео дати мени то звање.“ Упокојила се мирно око 400. год.

Преподобни мученик Макарије Солунски
Ученик св. Нифонта патријарха у време, када се овај бавио на подвигу безмолствовања у Ватопеду. Макарије жуђаше за мучеништвом за Христа Господа, и умоли св. Нифонта за благослов. Прозорљиви патријарх видећи да је то воља Божја, благослови му пут на мучеништво. Макарије оде у Солун и у једној гомили Турака поче да говори о Христу као једином истинитом Богу. Турци га истуку и баце у тамницу. Кад су га извели на суд, Макарије викне Турцима: „о кад би ви познали истину и крстили се у име Оца и Сина и Св. Духа!“ Турци му одсеку главу 1527. год. У том часу св. Нифонт видео духом из Ватопеда и објавио монаху мученичку смрт Макаријеву говорећи: „знај, чадо, да је сабрат твој Макарије скончао данас мученички, и да се узноси на небо торжествујући и радујући се Господом. Молитвама његовим да се и ми удостојимо блаженства“.

Преподобна Марија Тарсијска
Живела сасвим развратно. Два монаха путујући кроз Тарс одседну у гостионици, где Марија провођаше блуд. Када приступи монасима, они је укореше и одгурнуше као нечисту. Она се на једанпут покаја, и зарече се тога часа никад више не грешити. Монаси је узеше и одведоше у женски манастир, где се Марија до старости подвизаваше. Удостојила се чудотворства и за живота.

Спаси, Боже, људе своје,

Крстом часним Ти нам светли,

Крст је сила и знамење,

Крст је спасење.

Спаси, Боже Патријарха

И Владика српских збор

Дај му снаге да послужи

Твом Крсту часном!

Крст је сила и знамење,

Крст је спасење.

Спаси, Боже и све оне

Што су на власти,

Крст пресвети нек их чува

Крст је сила и знамење.

Крст је спасење.

Спаси, Боже и сав народ

Нека Крстом свакој муци

Крст је сила и знамење,

Крст је спасење.

РАСУЂИВАЊЕ
Као што се свећа од свеће пали, тако и добро дело од доброга дела. Неки патриције хтеде поклонити цркви један златан крст, па позва младог и искусног златара, даде му много злато на меру и поручи му, да изради крст какав он жељаше. Сиромашни кујунџија видећи колику жртву чини патриције ради душе своје, разгоре се срцем према Богу, па се реши, те и он додаде оној гомили злата патрицијевог својих десет златника.

Када крст би готов, патриције измери крст, и нађе, да је тежи од онога злата што он даде младићу. И одмах стаде да кара младића као лопова, подозревајући га, да је утајио нешто од његовог злата, и на место утајеног злата метнуо неки други тежак метал. Када младић виде патриција јаросна, он му онда исповеди своје дело. „Приложих, рече, и ја од мога злата, као она удовица две лепте, да бих примио с тобом награду од Христа.“ Чувши ово патриције разнежи се срцем и рече честитом младићу: „од данас те узимам као свога сина и наследника целог мог имања“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам преступ Јеровоамов и казну Божју (I Цар. 13), и то:
1. како Јеровоам сали два телета златна и нареди народу да им се клања као боговима;
2. како пророк објави Јеровоаму негодовање Божје и чудесно расу олтар пред идолима;
3. како Јеровоам пружи руку на пророка, но рука му се осуши, и тек по молитви пророка оздрави.

БЕСЕДА
о истинитости сведочанства Христова
Ако ја свједочим сам за себе,
истинито је свједочанство моје (Јов. 8,14).

Светлост истинито сведочи кад сведочи о постојању сунца, и не лаже. Исто тако и Господ Исус истинито сведочи све што сведочи. Он је сишао међу људе као небески сведок, да посведочи постојање тројединог Бога, постојање света ангела и душа, љубав Божју према људима, Промисао Божји о људима, силу правде над неправдом, моћ истине над лажју, блажену бесмртност праведника и вечну муку грешника, васкрсење из мртвих, Суд Божји, и још много осталога, што су људи под велом греха само бледо наслућивали но нису знали

нити тврдо веровали. А пре свега да посведочи, да је Он Син Бога живога, раван Оцу Своме по бићу, сили и љубави, и раван Духу Божјем Светоме. Јер Сведок је морао прво посведочити Себе, да би се Његовим сведочанствима односно других тајни могло веровати. С гледишта чисте и непроменљиве истине свако је сведочанство Христово истинито, но с гледишта помрачених Јевреја оно није било истинито. За Бога, и ангеле Божје, и праведнике, и за вечност, и за време сведочанство је Његово истинито, за то Он и говори: истинито је свједочанство моје. Али за помрачене умове окорелих грешника то сведочанство није истинито, за то Он раније и рече Јеврејима: ако ја свједочим за себе свједочанство моје није истинито (5, 31). То јест: оно није истинито за вас Јевреје, у самој ствари оно је истинито само по себи.

О Господе преблагословени, Исусе Сине Бога живога и једини Спасе наш, избави нас од немоћи грешничкога ума и злобности грешничкога срца. Обасјај нас светлошћу речи Твојих, вечно истинитих. Теби слава и хвала вавек.

Ссылка на основную публикацию
Статьи c упоминанием слов:
Adblock
detector