0 просмотров
Рейтинг статьи
1 звезда2 звезды3 звезды4 звезды5 звезд
Загрузка...

Зашто свештеник помазуjе крштеног лица миром пре крштења?

Свештеник Милорад Мировић: О нашим данима

Свако време има своје бреме, сваки нараштај хришћана има свој крст и изазове са којима се суочава. После година комунизма, повратка народа Цркви, препорода духовног живота у готово свим земљама где као већина живе православни хришћани, дођосмо и до времена кризе. Не кризе Цркве – јер она, чија је Глава Христос, никада не може бити у кризи – већ кризе хришћана, нашег неверја и маловерја. Економска криза је била годинама раније, мада она у Србији траје деценијама, мање или више. Међутим, за већину, некако изненада, догодила се врло озбиљна духовна криза. Последњих неколико година у читавом Православљу имали смо више неочекиваних догађаја: потпуни крах Критског сабора од кога се толико очекивало, а потом дешавања у Украјини. Уз страдања православних у Сирији и разним крајевима српских земаља, чинило нам се да су сва ова дешавања спољашња, иницирана од стране разних светских номенклатура које годинама нападају свето Православље. Чак и веома чудне потезе цариградског патријарха, његове изјаве и дела, некако смо ипак сагледавали из перспективе специфичних услова живота православних у Турској, притисака САД, ЦИА, НАТО-а и других, пре свега антируских, центара. Сви ти напади споља нешто су од чега Црква само јача. Чудесне литије у Црној Гори, које су се пренеле у све српске крајеве, само су нам појачале то уверење.

Одједном, готово преко ноћи, појавио се вирус корона, и нађосмо се у ситуацији небивалој у Цркви. Од разних „стручњака“ смо можда и очекивали препоруке да не идемо у храм, да не постимо, да се не причешћујемо…, али одједном у ту антицрквену хајку укључили су се и неки црквени пастири. Затворене цркве, затворени манастири, преплашени свештенослужитељи… Не целивајте иконе, не љубите крст, не узимајте благослов! Не причешћујте се! Ове поруке су „утеха“ коју нуди један део духовникâ у времену пандемије. На екрану гледамо Литургије на којима се после сваког причасника дезинфикује кашичица. Уводе се пластичне кашичице. Уводе се нове форме причешћивања и самопричешћивања. Уверавају нас да се кроз свету Тајну Причешћа можемо заразити. Позивају нас да останемо у домовима, да сиђемо у срце – и чекамо. Кога или шта? Спасење, кажу. Спасење у виду вакцине коју праве неки добри људи, филантропи! Они који су програм пандемије и осмислили годинама уназад и чије корпорације, гле чуда, и праве вакцине. Један благочестиви Рус, мирјанин, стојећи испред закључаног Валаамског манастира запитао се иронично: „О како је моћна та корона! Демони дрхте од крста, а корона се не боји? Зар је она јача од светих моштију, од светих икона, од светих молитава?” По неким „православцима” то је заиста тако. Решење је само у изолацији, у слушању саветâ Светске здравствене организације, маскама, рукавицама. Са њима су неки свештенослужитељи чак и служили свету Литургију. Да ли их је Господ и препознао тако маскиране?

Неки су овај вирус назвали вирусом маловерја и неверја и он то свакако и јесте. Још је и вирус непобожности. Већ годинама бити благочестиви хришћанин, хришћанка, није више ин, није популарно. Нестале су дуге сукње, мараме, дуге кошуље, браде. Нема више потребе ни за духовником, ни за Псалтиром, ни за постом. Кандило не мора да гори, Свето Писмо не мора да се чита. Штавише, кажу, многе ствари у Библији и нису истина. То су бајке, вавилонски митови, египатске мистерије, утицаји ови и они. Већину књига и нису написали аутори које Црква сматра ауторима. Житија светих су бајке. Свети канони су мртви споменици историје. Највећи део Светог Предања уствари је само људско предање. Парастоси, помени, митарства… – непотребни и измишљени. Ове тезе аутор овога текста није прочитао у Blic-у или у Kurir-у већ их је много пута чуо на предавањима на Богословском факултету. Већ поодавно се неблагочешће потпуно одомаћило у нашој православној средини, али и на васељенском нивоу. Колико се данас хришћана уздржава пре брака? Колико њих чува светињу брака? Колико њих и неће да рађа децу? Мислим да као свештеник, за ових петнаест година службе, никада нисам венчао младенце који су чедни ушли у брак. Стотине парова. Нико. И то је тако у Србији, Грчкој, Румунији, Русији… Парохије са стотинама православних домова где на свету Литургију дође двадесетак људи, а често се нико и не причести. Парохије где се годишње неколико људи исповеди. Епархије где од стотине храмова у свега неколико имамо агапе после Литургије, духовне вечери и предавања готово никад. Свеноћна бденија не као правило већ као куриозитет, ретка реткост. Као репер данашњег стања износим догађај који ме је још као студента запрепастио: после свете Литургије и славског ручка на Богословском факултету обављан је чин Панагије, благосиљања посебног хлеба у част Пресвете Богородице. Пошто је епископ бачки Иринеј одломио парче хлеба и узео га, он је ишао од руке до руке студената, свако је узимао по делић и слао светињу даље. Стајао сам тада на самом крају трпезарије заједно са неким студентима прве године. Када је хлеб дошао до њих, већина је презриво одбила да узме комадић, док је једна девојка, узевши светињу са два прста, бацила је у канту за смеће, у страху од тобожње нехигијене и због тога што су многи додирнули хлеб рукама. Стајао сам тада у неверици: да ли се налазим међу теолозима или атеистима? Отишао сам до канте, узео хлеб и појео га пред њима. Дух који сам тада осетио међу новим младим снагама није био ни налик духу ранијих година. Старији студенти, који су нас младе теологе дочекали 2000. године, већ су нам причали да је свака нова генерација студената све гора, „модернија”, да је благочестивости све мање.

Стојмо смерно, стојмо са страхом! – позив је архангела Михаила, упућен свим верујућима свих времена. Стојмо у свештеном Предању, у црквеном поретку, у оданости црквеној јерархији, у Литургији! Држимо оно што нам је предато, са страхом, побожношћу и љубављу! Данашње време, духа Антихристовог, време је у коме се презире старина, традиција, поредак и на све начине се улаже труд да се сваки континуитет природног, доброг, а поготову Светог прекине. Породица, родитељство, поштовање старијих, чедност, поштење, правда, патриотизам, љубав, Косово… – најсветије речи нашег народа – бачене су данас у блато и по њима се гази. Уместо да црквени пастири подигну глас и устану против понижавања свог народа, део њих је искушење слева заменио искушењем здесна наругавши се светим иконама, моштима, часном крсту, па и самој Светињи Тела и Крви Господње, све у име егзактности, науке и љубави према свету. А да ли ми хришћани можемо волети свет који у злу лежи? Можемо га волети и молити се за његово спасење, али се не смемо саображавати њему нити понирати у његове греховне дубине и мрзост опустошења. Овај свет, пали свет, није пријатељ Божји већ Његов огорчени непријатељ који се труди да затре Име Господње и измени све Његове заповести. Хиљаде телевизијских канала, а нигде ни речи о Христу! Године школовања, стотине факултетâ, а нигде ни речи о Христу! За овај свет све је важније од онога што је за нас хришћане најважније, све је битније од Онога Који је нама најбитнији. Православни народи – распети од стране владајућих гарнитура, масонских, „неолибералних” и сличних, осиромашени, покрадени, изневерени и преварени по стотину пута – данас свој поглед управљају још једино ка Богу и Цркви Његовој! Народ гледа лудило са малих екрана, подригиваче, исмеваче, бескрајне ријалитије, људе са фалсификованим и купљеним дипломама, параде срама и таме, озакоњење сваког безакоња…

Ми ћутимо. Мук. Народ гладан и жедан, чека да га поведемо ка непресушним изворима живе воде Христове, а ми се кријемо. Замислимо Мојсија који се боји и окреће леђа народу! Цара Лазара како се крије у кокошињцу и бежи! Ђакона Авакума како постаје Мустафа! Кога и чега се бојимо? Бојати се можемо једино Бога и онога дана када ћемо доћи пред лице Његово и дати одговор за све. То је једини страх који треба да имамо. Сваки други страх је лажан. Пастирима Цркве Христове је дата духовна сила и власт. Сила да лечимо, да дрешимо и вежемо, власт и над паклом, и над сваким злом, и над свим светом. Христос је победио свет и ту победу дао нама. Колико пута треба да похуле на Име Божје, па да ми устанемо? Колико пута треба да опсују Мајку Божју, па да ми устанемо? Колико „парада поноса” (читај: срама) треба да прође нашим градовима, па да ми устанемо? Колико река треба да затру, колико шума да посеку, колико њива да продају странцима, па да ми устанемо? Колико најезди туђинаца треба да прође кроз православне земље, па да ми устанемо? Колико још абортуса треба да изврше, па да ми устанемо? Златна кандила, златне кадионице, златне одежде, а дрвени пастири! Не трубе Духа Светога него ћутолози. Сами не улазе, а другима не дају да уђу. То је наша слика. То је наше време. Да ли Господ мора камење да подиже да крене проповед или ћемо ми окамењени да дођемо себи и устанемо? Устани ти што спаваш! Устанимо из летаргије и будимо то што треба да будемо!

Читать еще:  Из школы в Черногории потребовали убрать икону святого Саввы

А шта треба да будемо? Нове Хаџи-Ђере и Хаџи-Рувими, Теодори Вршачки, проте Матеје Ненадовићи, вође овога народа у најтежим временима. Они који су били истински православни: и права вера и право живљење. Главари народни који су знали да надахну свој народ на подвиг, на жртву, на покрет ка слободи и васкрсењу. Јунаци попут војводе Богдана Зимоњића, светог Петра Цетињског или патријарха-мученика Пајсија Јањевца. Да будемо као они који су знали и рвати се и борити, али и метанисати и благосиљати, који су свима били све да би спасли све који желе спасење. Ако то не урадимо, проћи ћемо као Јудеји, који су били носиоци истинске вере у Бога, али је већини од њих част одузета и дата другима зато што су су постали камење, а камење Богу не треба. Требају му живи људи Живога Бога. Будемо ли ћутали и даље, пробудићемо се једног дана у земљи која се некада звала Србија, окружени 5Г репетиторима и минаретима, поред посечених шума, исушених река, без куће и огњишта, поред неких нових људи који говоре другим језицима, плачући над порушеним споменицима наших предака и изломљеним крстовима деце и унука. А највећа мука биће сазнање да смо ствари могли да променимо, а нисмо. Нисмо јер себе нисмо желели да мењамо, нисмо желели да се одрекнемо својих страсти, сујета и амбиција. Нисмо дали Христу, Љубави, да се усели у нас и отера од нас сваки страх. Да смо имали само изглед побожности, а да смо се њене силе одрекли. Не дао Бог да буде тако! Свети Саво, помози! Свети Лазаре, помози! Свети Василије, помози! Сви свети са Богородицом, помозите нам да устанемо, да се подигнемо, да васкрснемо, да будемо људи!

Обреченные на ковид: люди будут болеть каждые 16 месяцев

Коронавирус остался с нами навсегда

В начале пандемии многие были уверены в том, что COVID-19 — болезнь одного раза. Отстрелялся, получил антитела — отдыхай. Однако, когда стало появляться все больше данных о повторных заражениях, оптимизм сменился пессимизмом. Теперь уже почти нет никаких сомнений в том, что коронавирус остался с нами навсегда и вечную защиту от него не гарантирует ничто: ни заболевание, ни прививка.

Фото: Алексей Меринов

Авторы нового исследования, опубликованного в журнале The Lancet, произведя сложные расчеты на основании исследования геномов различных коронавирусов, пришли к выводу, что в среднем каждый житель планеты будет болеть SARS-CoV-2 раз в 16 месяцев. То есть вдвое чаще, чем сезонными коронавирусами.

Длительность иммунитета к вирусу SARS-CoV-2 — вопрос, до сих пор обсуждаемый. Изначально ученые давали по этому поводу очень разные оценки. Кто-то предполагал, что иммунитет может сохраняться год, кто-то — что до пяти лет. Оптимисты и вовсе выдвигали версию об 11-летнем иммунитете, основываясь на опыте прошлой вспышки первого SARS-CoV в 2004 году. Однако реальность опровергла самые смелые предположения: стали известны случаи, когда люди заболевали повторно спустя считаные месяцы.

Авторы новой публикации в The Lancet попытались оценить, как часто мы будем болеть COVID-19 в рамках стратегии «жить с вирусом». Исследователи проанализировали данные о стойкости иммунитета у эволюционно близких шести коронавирусов, родственных SARS-CoV-2, которыми заражается человек, путем сравнительного анализа их геномных последовательностей. Также они изучили различные медицинские работы, свидетельствующие о том, что иммунитет к коронавирусам может длиться от 128 дней до 28 лет после заражения.

Выяснилось, что вирусы SARS-CoV и SARS-CoV-2 очень тесно связаны между собой, MERS-CoV — тоже их «близкий» родственник, а вот четыре сезонных коронавируса, которые вызывают легкие простуды у людей, от этой группы гораздо дальше. Исследователи оценили профили типичного снижения уровня антител и вероятность реинфекции с течением времени в условиях пандемии. Оказалось, самый стойкий иммунитет дают сезонные простудные коронавирусы: у человека защита от повторного заражения ими составляет от 15 месяцев до 12 лет. А вот в отношении SARS-CoV-2 проведенные подсчеты показали возможность повторного заражения в период от 3 месяцев до 63 месяцев после пика антител, с медианой в 16 месяцев. Это вдвое меньше, чем у сезонных простудных коронавирусов, циркулирующих среди людей.

Оцененное в этой работе время до реинфекции согласуется с небольшим количеством подтвержденных случаев повторных заражений. Однако ученые предупреждают, что по мере продолжения пандемии COVID-19 повторные заражения будут становиться все более частыми, и людям придется предпринимать немало усилий для сдерживания передачи вируса.

Ученые отмечают, что понимание сроков реинфекции важно для принятия решений в области общественного здравоохранения, в том числе введения ограничений на перемещения, открытия и закрытия экономических секторов в ответ на прогнозные модели эпидемии. Так, они отмечают, что людей, которые выздоровели после COVID-19, можно рассматривать лишь как временно невосприимчивых к повторному заражению. «Наша оценка убедительно опровергает утверждение о том, что разрешение эпидемии может произойти благодаря коллективному иммунитету от естественной инфекции или что снижение долгосрочных рисков заболеваемости и смертности может быть достигнуто без вакцинации. Полагаясь только на коллективный иммунитет, мы подвергаем опасности миллионы жизней, что влечет за собой высокий уровень реинфекции, заболеваемости и смертности. В районах с низким уровнем вакцинации наш анализ подтверждает необходимость продолжения практики социального дистанцирования, надлежащей вентиляции помещений и ношения масок. Излишняя уверенность людей в долгосрочности иммунитета после естественного заражения SARS-CoV-2 способствует нерешительности в отношении вакцин, возможно, из-за ложной эквивалентности с долгосрочным иммунитетом после естественного выздоровления от вирусов, вызывающих такие заболевания, как корь, паротит и краснуха. Но многочисленные респираторные вирусы, в том числе коронавирусы, могут преодолеть иммунитет, созданный предыдущими инфекциями, путем эволюции новых вариантов. Чуть больше года спустя после пандемии COVID-19 начали появляться новые варианты SARS-CoV-2, которые могут варьироваться по тяжести инфекции и вызывать различные реакции иммунной системы, а также препятствовать стойкости иммунитета», — отмечают авторы работы. По их мнению, неспособность к управлению пандемией обречет нас на бесконечный цикл погони за патогеном, изменяющим свою форму.

Кроме того, исследователи подчеркивают, что их оценка важна для прогнозирования развития пандемии в целом, хотя в «мирное время» риск реинфекции для каждого конкретного человека крайне невелик. «Однако во время пандемии, когда заражаются сотни тысяч людей, возникновение таких редких событий с поддающейся количественной оценке частотой весьма вероятно и может иметь существенные последствия для здоровья населения», — пишут ученые в The Lancet.

Тем временем некоторые эксперты не готовы согласиться с тем, что по мере продвижения пандемии количество повторных инфекций будет расти. «Я, например, не видел исследований, указывающих на этот тренд. Повторно заболевших как было год назад 1–5%, так и сейчас столько же», — отмечает дата-аналитик Максим Бобров.

«Авторы работы исследовали лишь возможности гуморального иммунитета, то есть наличия антител. Были данные, что клеточный иммунитет к новому коронавирусу может сохраняться более пяти лет. Впрочем, само по себе наличие антител или клеток памяти и даже их количество, как показывает практика, не указывает на уровень защиты от повторного заражения. При этом нейтрализующая способность антител у переболевших очень высокая, поэтому даже концентрация ниже референсных значений не обязательно означает отсутствие защиты от инфекции», — рассказал «МК» молекулярный биолог Даниил Ветров.

Еще один вопрос, который волнует и ученых, и врачей, и людей, — тяжесть заболевания в случае реинфекции. Ее пока, увы, прогнозировать невозможно. Возможен ли вариант, что люди с каждым разом будут болеть все тяжелее? Стоит ли у SARS-CoV-2 задача эволюционировать так, чтобы в конечном итоге убить нас всех?

Доктор биологических наук, профессор Сколтеха Константин Северинов говорит, что эволюцию вируса спрогнозировать невозможно, но опыт вакцинированных и переболевших показывает, что они заболевают повторно гораздо реже и болеют легче: «Это совершенно очевидный результат, иммунитет в той или иной форме вырабатывается и защищает вас в следующий раз от тяжелого течения. Конечно, истории о людях, которые второй раз болели более тяжело, передаются из уст в уста, но чаще всего подтверждения им нет. Это всего лишь популярные мифы и городские легенды».

Зашто свештеник помазуjе крштеног лица миром пре крштења?

ГДЕ СЕ МОЖЕ КРСТИТИ?

Место крштења није посебно одређено. Може се обавити у цркви, у дому родитеља, у болници или неком другом погодном месту.
Међутим, не треба посебно наглашавати да је храм најпогодније место за крштење. У храму је крштење свечаније, сви се у Дому Божјем друкчије осећају, него у обичној кући. Уз то, ако се крштава дете старије од 40 дана, може се одмах извршити и дивни обред «увођења детета у цркву». Коначно, пошто се крштење по правилу врши пре Свете литургије, може се новокрштени причестити на Служби Божјој.
Ако се пак крштење врши у дому, соба где ће се обред обавити, треба да буде чиста и проветрена, да се сто, прекривен чистим столњаком, налази на средини просторије, како би се око њега могло обилазити.

О ПОНАШАЊУ У ТОКУ ЧИНА КРШТЕЊА

Родбина и гости, који присуствују крштењу, било да се оно врши у храму или дому, треба да стојећи прате Чин крштења, да са пажњом слушају садржајне молитве, да се побожно прекрсте кад је за то време и да сви заједно изговарају или певају:
Господе помилуј и Амин (реч амин значи: заиста, нека тако буде).
Присутну децу, која би из незнања могла ометати Чин крштења, треба упутити да неколико следећих минута буду мирна, у наручју родитеља или уз њих.
Снимање фотоапаратом или камером да буде што мање упадљиво, да не одвлачи пажњу детета и присутних гостију.

ОСНОВНА САДРЖИНА ЧИНА КРШТЕЊА

После свештеникове поуке родитељима, кумовима и одраслом кандидату за крштење, почиње Чин крштења позивом свим присутним да се моле за новокрштеног: Господу се помолимо! Затим се врши јавно одрицање од греха и Сатане и исповедање вере у Бога. За то време држи кум дете на десној руци, окреће се према западу када се одриче од Сатане, а према истоку кад исповеда веру у Бога и жељу да се сједини са Христом. Ову одлуку, у име малолетног детета, саопштава кум, док одрасло лице лично одговара на постављена питања свештеника.
Први део Чина крштења завршава кум или кандидат гласним и јасним читањем СИМВОЛА ВЕРЕ.

Читать еще:  Новый храм построила гонимая община Ровенской епархии УПЦ

ОДРИЦАЊЕ ОД ГРЕХА И САТАНЕ

Свештеник поставља куму или одраслом кандидату, оглашеном, следећа питања (по 3 пута).
Одричеш ли се Сатане и свих дела његових, свих анђела његових, и сваког служења њему и све гордости његове?
Кум или оглашени одговара:
Одричем се!
Свештеник сада пита:
Јеси ли се одрекао Сатане?
И одговор кума или оглашеног:
Одрекао сам се!
Окренувши се према истоку свештеник пита кума или оглашеног:
Сједињујеш ли се са Христом?
Кум или оглашени одговара:
Сједињујем се!
Јеси ли се сјединио са Христом?
Сјединио сам се!
И верујеш ли у Њега?
Верујем у Њега као Цара и Бога!
И говоре сви Символ вере. Одрицање од греха и Сатане изражава жељу оглашеног, односно детињег кума, да се изврши радикална промена живота, у правцу сједињења са Христом, а уз исповедање вере према Никео-цариградском символу вере. Читајући Символ вере, гласно и разговетно пред свештеником и присутним верним народом, оглашени или детињи кум, полаже заклетву пред Богом, да ће овако веровати у току целог свог живота.

ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА ОЦА, СВЕДРЖИТЕЉА, ТВОРЦА НЕБА И ЗЕМЉЕ И СВЕГА ВИДЉИВОГ И НЕВИДЉИВОГ.
И У ЈЕДНОГА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, СИНА БОЖИЈЕГ, ЈЕДИНОРОДНОГ, ОД ОЦА РОЂЕНОГ ПРЕ СВИХ ВЕКОВА; СВЕТЛОСТ ОД СВЕТЛОСТИ, БОГА ИСТИНИТОГ ОД БОГА ИСТИНИТОГ; РОЂЕНОГ, НЕ СТВОРЕНОГ, ЈЕДНОСУШТНОГ ОЦУ, КРОЗ КОГА ЈЕ СВЕ ПОСТАЛО;
КОЈИ ЈЕ РАДИ НАС ЉУДИ И РАДИ НАШЕГ СПАСЕЊА СИШАО С НЕБЕСА, И ОВАПЛОТИО СЕ ОД ДУХА СВЕТОГА И МАРИЈЕ ДЈЕВЕ, И ПОСТАО ЧОВЕК;
И КОЈИ ЈЕ РАСПЕТ ЗА НАС У ВРЕМЕ ПОНТИЈА ПИЛАТА, И СТРАДАО И БИО ПОГРЕБЕН;
И КОЈИ ЈЕ ВАСКРСАО У ТРЕЋИ ДАН, ПО ПИСМУ;
И КОЈИ СЕ ВАЗНЕО НА НЕБЕСА И СЕДИ СА ДЕСНЕ СТРАНЕ ОЦА;
И КОЈИ ЋЕ ОПЕТ ДОЋИ СА СЛАВОМ, ДА СУДИ ЖИВИМА И МРТВИМА, ЊЕГОВОМ ЦАРСТВУ НЕЋЕ БИТИ КРАЈА.
И У ДУХА СВЕТОГА, ГОСПОДА ЖИВОТВОРНОГ, КОЈИ ОД ОЦА ИСХОДИ, КОЈИ СЕ СА ОЦЕМ И СИНОМ ЗАЈЕДНО ПОШТУЈЕ И ЗАЈЕДНО СЛАВИ, КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО КРОЗ ПРОРОКЕ.
У ЈЕДНУ, СВЕТУ, САБОРНУ И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ.
ИСПОВЕДАМ ЈЕДНО КРШТЕЊЕ ЗА ОПРОШТЕЊЕ ГРЕХОВА.
ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ.
И ЖИВОТ БУДУЋЕГ ВЕКА. АМИН!

После исповедања вере свештеник поново пита оглашеног или кума:
Јеси ли се сјединио са Христом?
И одговара: Сјединио сам се!
Свештеник му говори: И поклони Му се! Клањам се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој!

Ако се ко не роди водом и Духом (освећеном водом, на коју је призвана благодат Пресвете, Живоносне Тројице), не може ући у Царство Божије – говори Христос. Крштени, који је «рођен водом и Духом», постаје син Божји, кћи Божија, улази у Божју породицу и постаје члан Божјег народа. Зато свештеник сада освећује припремљену воду, молећи се Богу да она буде новокрштеноме на «одгнање сваког напада видљивих и невидљивих непријатеља». Вода, по својој физичкој особини, спира прљавштину тела и одржава живот човеков, а овде у крштењу спира прљавштину греха и «брани од болести», постаје «извор непропадљивости, дар освећења, испуњење анђеоске моћи», «обнавља душу и тело».

ПОМАЗИВАЊЕ ОСВЕЋЕНИМ УЉЕМ

Непосредно пре крштења освећује свештеник уље и помазује њиме одређене делове тела крштаваног. Као што се спортским такмичарима пре меча јача тело масажом, тако и нови хришћанин треба да буде ојачан, ради двобоја са ђаволом, носиоцем зла и греха у свету.
Чинећи знак крста на челу, грудима, ушима, рукама, ногама и остлим деловима тела, свештеник им заповеда да се отворе за примање једног новог света. Да новокрштени буде обдарен и једним новим чулом – вером. И као што се органима чула вида, слуха, додира, мириса и укуса уверавамо у постојање материјалног света, који нас окружује, тако и вером, тим новим чулом крштеног човека, уверавамо се у постојање духовног света, Бога и свега што је Божје.

После помазивања освећеним уљем долази најважнији моменат овог чина – крштење. Свештеник погружава у купку или облива освећеном водом крштаваног, изговарајући речи: КРШТАВА СЕ ЧЕДО (ДЕТЕ) БОЖЈЕ (име) У ИМЕ ОЦА – АМИН, И СИНА – АМИН, И СВЕТОГА ДУХА – АМИН. Реч АМИН (нека тако буде) изговара кум и одрасли новокрштени, заједно са родитељима и свима присутнима.

Од овог момента крштени је рођен за нови, вечни живот, у њему је семе новог живота. Он још није на небу, али се већ навикава на небо. То је радост за целу Цркву. Леп је обичај, да у овом моменту звоне црквена звона, која свима објављују ступање новог члана у велику хришћанску породицу, у народ Божји.

ОБЛАЧЕЉЕ У БЕЛУ ОДЕЋУ

Жеља је да новокрштени сачува близину Бога, тај живот «детета Божјег». Такав је смисао и беле одеће, коју му свештеник облачи непосредно после крштења, потсећајући га тиме да је он дужан «да је неупрљану носи до Последњег суда», да би имао живот вечни у Богу.
Исти смисао има и упаљена свећа, која се предаје новокрштеном или његовом куму: она је символ живота у вери и светлости и знак да је хришћанин дужан да светли другима и да шири веру хришћанску. Ви сте светлост свету, поручује Христос својим следбеницима. Упаљене свеће означавају, дакле, светлост душе. Онај ко се крштава долази из таме на светлост и постаје син светлости.
У Римској империји, у време робовласничког система, само су слободни људи имали право да облаче белу одећу. Тако се, облачењем беле одеће на крштењу, веома сликовито изражава и објављује ослобођење од зла и греха, успостављање човекове невиности после духовног ропства под влашћу ђавола.
Према томе, без обзира што сте дете обукли пре крштења у ново одело, сада, после крштења, обавезно га свештеник увија у ново бело платно или му облачи белу одећу.

СВЕТА ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА

У крштењу се рађамо за духовни живот, ослобађамо се од свих грехова и као чисти и невини ступамо у Царство Христово. Но, као што новорођено дете, за продужетак свог живота, треба светлост, ваздух, храну и кретање, тако исто и сада, после препорођења човека за духовни живот, њему је потребна благодатна сила. Та нарочита благодатна сила даје се новокрштеноме кроз Свету тајну миропомазања.
Кроз помазивање светим миром одређених делова тела, у име Светог Духа, новокрштени прима дарове Светога Духа, који му помажу да узраста и јача у вери. Дух Свети силази на новокрштенога са својим благодатним даровима. То је лична Педесетница (Духови) свакога од нас.
При помазивању сваког дела тела (чело, очни капци, ноздрве, усне, уши, образи, прса, руке и ноге) говори свештеник: ПЕЧАТ ДАРА ДУХА СВЕТОГА, а кум, новокрштени и сви присутни одговарају: АМИН (нека тако буде). На тај начин се цео човек освећује Духом Светим, постаје храм Божји. Ето, зашто греба да чувамо себе од сваког зла и греха, да не опоганимо своју душу и тело и да не изгубимо благодатне дарове Духа Светог.
Помазивање светим миром врши се у знаку крста. То је неизгладиви печат припадности и привржености Богу. Издаја хришћанских обавеза постаје после тога истоветна хули на Духа Светога. Коначно, знак крста сведочи и о томе да верност миропомазаног хришћанина може ићи и до мучеништва. Он је потенцијални кандидат за мучеништво већ и по томе што са ученицима не поступају боље него са учитељем.
Свето миро је специјална мешавина мириса, која се у Српској православној цркви припрема у прва три дана Страсне (велике) седмице (Велики понедељак, уторак и среда) у Патријаршијској капели у Београду. Освећује га Патријарх у току Литургије на Велики четвртак.
Освећено миро чува се у Патријаршији и по потреби раздаје се епископима, а ови опет свештеницима, ради вршења Свете тајне миропомазања. Свето миро се употребљава и при освећењу нових храмова и антиминса.

По завршетку миропомазања, миропомазани у белој одећи, кум са упаљеном свећом и свештеник са крстом и кадионицом, чине три круга око купке крштења, уз певање песме са наслова ове књижице: Који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Алилуја. Круг, који нема почетак ни крај, символ је вечности, па тако и ово трократно обилажење око купке крштења значи да, као што смо једном рођени са наменом за вечност, тако се и једном крштавамо за живот вечни.

ЧИТАЊЕ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЉА

Апостол, одељак из Посланице Светог апостола Павла Римљанима, који се сада чита, поручује између осталог: Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу.
Јеванђеље по Матеју нам саопштава две значајне поуке. Прво, да ћемо постати ученици Христови ако будемо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, а друга је Христово обећање: Ево ја сам са вама у све дане до свршетка века.

Некада је новокрштени носио белу одећу седам дана, како би сви видели да је постао члан Цркве Христове, а у осми дан је долазио на омивање и скидање беле одеће.
Данас се омивање врши одмах по крштењу и бела одећа се скида при крају овог чина. Они делови тела, који су помазани освећеним уљем и светим миром, омивају се чистом водом и отиру новим пешкиром, да би се свето миро сачувало од профанације и обесвећења. Том приликом говори свештеник и ове речи: Крстио си се, просветио си се, миропомазао си се, осветио си се, омио си се у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

При крају Чина крштења шиша свештеник крстообразно новокрштеног, а праменове одсечене косе утискује у восак од свеће са крштења и предаје мајци на чување.
Ови праменови одсечене косе су прва жртва коју новокрштени приноси Богу. Коса је украс човека, цвет његовог тела, па је стога и погодна као жртва Богу. Зато се свештеник моли: Господе Боже наш, који си удостојио човека да буде по лику Твоме и саставио га од разумне душе и прекрасног тела које служи души…

Читать еще:  Время кризиса и кризис времени. Монах Моисей Святогорец

Печать антихриста и число зверя. Самые загадочные пророчества Библии

Приблизительное время чтения: 7 мин.

Библия полна пророчеств о судьбах мира, отдельных народов и конкретных людей. А некоторые библейские книги даже называются пророческими, то есть возвещающими, как верит Церковь, волю Божию: таковы книги пророков Исаии, Иеремии, Иезекииля, Даниила…

Не все из этих пророчеств ясны, а некоторые кажутся совсем темными. Но даже в самых непонятных пророчествах обязательно есть смысл, и часто — очень глубокий и важный для нас. Об этом проект «Фомы» «Самые загадочные пророчества Библии».

Наверное, самое знаменитое из новозаветных пророчеств, известное даже абсолютно неверующим людям, — это пророчество об антихристе, который явится в конце человеческой истории, объединит под своей властью все земные государства и сделает всё для того, чтобы люди окончательно забыли о Христе. На руки и лбы людям будут наносить специальные «начертания», после чего человек уже не сможет призвать имя Господа и спастись. Вместо имени Божия человек будет нести на себе имя зверя — таинственные и пугающие три шестерки:

И стал я на песке морском, и увидел выходящего из моря зверя с семью головами и десятью рогами: на рогах его было десять диадим, а на головах его имена богохульные. …и дал ему дракон силу свою и престол свой и великую власть И увидел я другого зверя, выходящего из земли; он имел два рога, подобные агнчим, и говорил как дракон. Он действует перед ним со всею властью первого зверя и заставляет всю землю и живущих на ней поклоняться первому зверю… и творит великие знамения, так что и огонь низводит с неба на землю перед людьми. И он сделает то, что всем, малым и великим, богатым и нищим, свободным и рабам, положено будет начертание на правую руку их или на чело их, и что никому нельзя будет ни покупать, ни продавать, кроме того, кто имеет это начертание, или имя зверя, или число имени его. Здесь мудрость. Кто имеет ум, тот сочти число зверя, ибо это число человеческое; число его шестьсот шестьдесят шесть.

Откровение Иоанна Богослова, глава 13, стихи 1, 2, 11–13, 16–18

Как это понимать?

Вся книга Откровения является таинственной: иносказаний и символов в ней больше, чем явных предсказаний. Но некоторые символы расшифровываются сравнительно легко. Например, образ апокалиптического зверя с семью головами — это явно символ антихриста, который будет управлять народами малое время (сорок два месяца, то есть три с половиной года). А другой зверь с рогами, подобными агнчим, символизирует лжепророка или, как говорит святой Андрей Кесарийский, предтечу антихриста, задачей которого будет подкреплять претензии антихриста на всемирное господство разными внешними эффектами и чудесами, на которые так падки люди. Внешне он будет подобен Христу (Агнцу Божию, Который берет на Себя грех мира, Ин 1:29), но в реальности окажется полной Его противоположностью.

А вот число 666, начертание которого будут наносить по приказанию лжепророка на правую руку или на лоб человека, и сам способ нанесения этого числа и поныне остаются предметами дискуссий. Не идет ли речь о татуировках? Или о массовом чипировании людей? Еще недавно некоторые православные пытались разглядеть пресловутую «печать антихриста» в индивидуальных налоговых номерах (ИНН), штрих-кодах, электронных паспортах и т. д. Поэтому стоит разобраться, о чем на самом деле говорит пророчество Иоанна Богослова, а где наши домыслы.

Вы слышали, что придет антихрист, и теперь появилось много антихристов, — пишет святой апостол Иоанн (1 Ин 2:18), а далее уточняет: антихрист — это лжец, который отвергает, что Иисус есть Христос. Это антихрист, отвергающий Отца и Сына (1 Ин 2:22). Если следовать такому пониманию, то нужно сказать, что антихристы существуют во всякую эпоху. И разные антихристы использовали разные «печати», пишет священномученик Ипполит Римский.

Он приводит в пример сирийского царя Антиоха Епифана (II век до Р. Х.), который захватил Иерусалим и жестоко преследовал иудеев, предписав им поставить перед дверями своих домов жертвенники языческим богам, принести им жертвы, а потом, увенчавшись плющами, устроить торжества в честь Диониса. Тех, которые не пожелали повиноваться, он повелел пытать, допрашивать и в конце концов умерщвлять.

Очевидно, Антиоха Епифана трудно назвать антихристом в точном смысле слова (в его времена еще просто не было христиан), но предшественником — вполне можно.

Впоследствии римские императоры заставляли христиан под угрозой смерти совершать приношения статуям языческих богов — и этот акт демонстрации лояльности тоже вполне можно назвать печатью антихриста, ведь он символизировал отказ от Христа.

Печать антихриста — всё, что ведет к сознательному отречению от Христа, писал в конце 1990-х годов один из самых авторитетных духовников Русской Церкви, «всероссийский старец» Иоанн (Крестьянкин): «Печать последует только за личным отречением человека от Бога, а не обманом. Обман смысла не имеет. Господу нужно наше сердце, любящее Его». Сейчас ИНН и прочие электронные документы «опасности для нас не представляют. Но безусловно, что это один из этапов в подготовке к будущему страху».

В 2000 году Священный Синод Русской Православной Церкви (Священный Синод – орган управления Русской Православной Церковью в период между Архиерейскими соборами, представляет собой собрание девяти архиереев, заседающих постоянно, и еще пяти, участвующих на временной основе. Председатель Священного Синода – Патриарх Московский и всея Руси. — Прим. ред.) принял специальное заявление по поводу штрих-кодов, которые государство как раз в то время стало активно внедрять в торговле, статистике, учете движения товаров и т. д. В этом заявлении сквозит серьезная тревога: ведь каждый штрих-код, изображающий числа в виде линий разной толщины, «заключает в себе три разделительные линии, графически совпадающие с символом, принятым для цифры «6»».

«Таким образом, в штрих-кодах, по воле создателей международной системы их написания, заключено изображение числа 666, которое упомянуто в книге Откровения святого Иоанна Богослова как число антихриста». Не было никакой необходимости использовать в качестве разделительной линии именно знак цифры «6», а значит, «сознательно или несознательно, но разработчики глобальной системы штрих-кода… избрали символ, оскорбительный и тревожный для христиан, что выглядит по крайней мере как дерзостная насмешка», — заявил Священный Синод. Тем не менее он призвал всех православных людей «хранить христианское трезвомыслие» и не бояться внешних символов и знаков, ведь «ничто и никто не может поколебать веры человека, если он воистину пребывает со Христом и прибегает к таинствам церковным».

Никто из святых отцов не считал, что печать антихриста сможет магически повлиять на человека и заставить его отречься от Христа помимо его воли. Все они понимали ее как «знак, закрепляющий сознательное отречение от Христа».

Вот что писал, например, святой Ипполит Римский: «та печать будет гласить: “Отрекаюсь от Творца неба и земли; отрекаюсь от Крещения; отрекаюсь от служения моего Богу и присоединяюсь к тебе и в тебя верую”». Никакой внешний знак не нарушает духовного здоровья человека, если не становится следствием сознательной измены Христу и поругания веры, резюмировал Священный Синод, однако призвал власти дать людям возможность пользоваться альтернативными технологиями без двусмысленных обозначений.

Чем важно это пророчество?

Подобно многим другим пророчествам Библии, оно призвано вовсе не вселить в нас ужас перед грядущими бедствиями, а напомнить нам о необходимости быть более бдительными и внимательными, прежде всего — к самим себе. Как это хорошо выразил в Первом послании к Коринфянам апостол Павел, всё мне позволительно, но не всё полезно (1 Кор 6:12). Неполезно — и, более того, очень опасно — всё то, что уводит наше внимание в сторону от Христа, что подталкивает к отказу от евангельской правды, что делает человека всё менее и менее человечным. И это могут быть очень разные вещи. Возможно, поэтому автор Откровения и не стал уточнять, что представляют собой эти три шестерки. Мы должны сами следовать призыву Христа: Бодрствуйте и молитесь, чтобы не впасть в искушение (Мф 26:41).

Где еще звучит это пророчество?

Книга Откровение Иоанна Богослова — единственная в Библии, которая не читается за богослужением. Однозначного ответа на вопрос о том, почему это так, не существует; есть лишь предположение (одно из многих), что, учитывая сложность истолкования многих образов этой книги, Церковь предпочла не вводить свою паству в лишние соблазны.

Итак, услышать это пророчество из книги Откровение во время службы в храме нам не удастся. Но в ряду апостольских чтений, звучащих во время Божественной литургии (перед чтением Евангелия), есть среди прочего фрагмент из Второго послания апостола Павла к Фессалоникийцам, где говорится, пусть и несколько другими словами, о том же: День тот не придет, доколе не придет прежде отступление и не откроется человек греха, сын погибели, противящийся и превозносящийся выше всего, называемого Богом или святынею, так что в храме Божием сядет он, как Бог, выдавая себя за Бога. Ибо тайна беззакония уже в действии, только не совершится до тех пор, пока не будет взят от среды удерживающий теперь. И тогда откроется беззаконник, которого Господь Иисус убьет духом уст Своих и истребит явлением пришествия Своего того, которого пришествие, по действию сатаны, будет со всякою силою и знамениями и чудесами ложными, и со всяким неправедным обольщением погибающих за то, что они не приняли любви истины для своего спасения. И за сие пошлет им Бог действие заблуждения, так что они будут верить лжи, да будут осуждены все, не веровавшие истине, но возлюбившие неправду (2 Фес 2:3–4, 7–12).

Редакция благодарит за помощь в подготовке материала доцента Кафедры библеистики Православного Свято-Тихоновского гуманитарного университета, кандидата богословия Михаила Анатольевича Скобелева.

Ссылка на основную публикацию
Статьи c упоминанием слов:
Adblock
detector